Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Horhe Luis Borhes

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Pon 12 Sep - 14:23

JEDNOM SAKSONSKOM PESNIKU

Ti čija put, danas rasuta u prah,
nekad ko naša pritiskaše zemlju,
ti čije oči videše sunce, tu zvezdu slavnu,
ti što ne življaše u krutoj prošlosti
već u neprestanoj sadašnjosti,
na krajnjoj tački i vrtoglavom vrhu vremena,
ti koga u tvom manastiru dozva
drevni glas junačke pesme,
ti što tkaše reči,
ti što pevaše o pobedi kod Brunanbura
i ne pripisa je Gospodu 
već maču svoga kralja,
ti što svirepo likujući pevaše
o poniženju Vikinga,
o gozbi gavrana i orla,
ti što u ratničkoj odi okupi
obredne metafore svoga roda,
ti što u vremenu bez istorije
vide u sadašnjosti juče
a u znoju i krvi Brunanbura
odblesak drevnih zora,
ti što toliko ljubljaše Englesku svoju,
a ne imenovaše je,
danas si samo nekoliko reči
koje beleži germanista.
Danas si samo moj glas
kad oživljava tvoje gvozdene reči.
Molim bogove svoje ili sveukupnost vremena
da moj život zasluži zaborav,
da moje ime bude Niko kao Odisejevo,
ali da neki stih potraje
u noći naklonjenoj sećanju ili u jutrima ljudi.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Pon 12 Sep - 14:24

KIŠA

Iznenadno svetlost večernja se rađa
jer već kiša pada neprimetno sitna.
Pada i pala je. Jedna stvar je bitna:
u prošlosti našoj kiša se događa.
Onome što kišu sluša zaneseno
darežljivo vreme izgubljen čas pruža
kad je cvet otkrio što se zove ruža
i čudesnu boju imenom crveno.
Ova kiša koja slepa okna stvara
radost će doneti u predgrađa stara
grozdovima crnim što ih loza krije
u dvorištu nekom koga nema više.
Vetar mi donosi iz večeri kišne
voljeni glas oca koji umro nije.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Pon 12 Sep - 14:24

MLADA NOĆ

Noćne vode očišćenja već me oslobađaju
mnogih boja i mnogih obličja.
U vrtu ptice i zvezde već slave
željeni povratak drevnih načela
sna i tame. Već je zapečatila tama
ogledala što ponavljaju privid stvari.
Gete je lepo rekao: Blisko se udaljava.
Te tri reči sažimaju suton.
U vrtu ruže prestaju biti ruže
- žele da budu Ruža.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Pon 12 Sep - 14:25

MOJE KNJIGE

Moje knjige (koje ne znaju da ja postojim)
isto toliko su deo mene kao i ovo lice
sa prosedim zaliscima i sivim očima
koje uzalud tražim u prozorskom staklu
i koje opipavam zgrčenom šakom.
Ne bez izvesne logične gorčine
mislim da se suštinske reči
koje me iskazuju nalaze u ovim listovima
što ne znaju ko sam, ne u onim koje sam ispisao.

Tako je bolje. Glasovi mrtvih
reći će me zauvek.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Pon 12 Sep - 14:26

SAN

Kada ponoćni časovnici rasipaju
velikodušno vreme,
otići ću dalje nego Odisejevi najbolji veslači
u predeo sna, nedostupan
ljudskome sećanju.
U tome potopljenom predelu
otkupljujem stvari koje nisam potpuno razumeo:
trave iz jednostavne botanike,
nešto raznovrsnije životinje,
dijaloge sa pokojnicima,
lica koja su u stvari maske,
reči veoma drevnih jezika
i ponekad stravu nesravnjivu
sa onom koju nam može pružiti dan.
Biću svi ili niko. Biću onaj drugi
koji, ne znajući, jesam, onaj koji je gledao
ovaj drugi san, moju javu. Onaj koji je u meni,
bez strasti, sa osmehom.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Pon 12 Sep - 14:27

MATEJ, XXV, 30

Prvi most stanice Konstitusion i pod mojim nogama
tutnjava vozova što su gvozdene lavirinte pleli.
Dim i zvižduci jurišali su na noć
što neočekivano postade Strašni sud. Sa nevidljivog
horizonta i iz središta mog bića glas beskrajni 
reče ove stvari (ove stvari, ne ove reči
koje su moj jadni prevod svetovni jedne jedine reči):
- Zvezde, hleb, biblioteke, istočne i zapadne
karte, šahovske table, tremovi, prozori na krovu i podrumi,
telo čoveka da hoda po zemlji,
nokti koji rastu u noći, u smrti,
senka što zaboravlja, vredna ogledala koja umnožavaju,
padine muzike, najpomirljivijeg oblika vremena,
granice Brazila i Urugvaja, konji i jutra,
bronzani teg i primerak 'Sage o Gretiru',
algebra i plamen, juriš kod Hunina u tvojoj krvi,
dani nastanjeniji nego Balzak, miris orlovih nokata,
ljubav i očekivanje ljubavi i nepodnošljive uspomene,
san kao zakopano blago, darežljiv slučaj
i sećanje koje čovek ne gleda bez vrtoglavice,
sve to ti beše dato, i uz to
drevna hrana junaka:
laž, poraz, poniženje.
Uzalud smo ti dali okean,
uzalud sunce, što ga videše zadivljene Vitmenove oči,
istrošio si godine i one su tebe istrošile,
a još nisi pesmu napisao.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Pon 12 Sep - 14:28


GRANICE

Ima jedan Verlenov stih koga se neću setiti,
ima jedna obližnja ulica zabranjena mojim koracima,
ima jedno ogledalo koje me je poslednji put videlo,
ima jedna vrata koja sam zatvorio do kraja sveta.
Među knjigama moje biblioteke (gledam ih)
ima jedna koju nikad neću otvoriti.
Ovog leta ću napuniti pedeset godina;
smrt me nagriza, bez prestanka.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Pon 12 Sep - 14:28

KLEPSIDRA

Ne od vode, od meda biće poslednja
kap klepsidre. Videćemo je 
kako blista i uranja u tminu,
ali u njoj će biti blaženstva
koja crvenom Adamu dade Neko ili Nešto.
Uzajamna ljubav i tvoj slatki miris,
čin razumevanja vasione,
pa makar i pogrešnog, onaj trenutak
u kome Vergilije sastavlja svoj heksametar,
voda žeđi i hleb gladi,
meki sneg u vazduhu,
dodir knjige koju tražimo
u nemarnosti polica,
radost sablje u boju,
more koje slobodno brazdaše Engleska,
olakšanje što kroz tišinu čujemo
očekivani akord, sećanje
dragoceno i zaboravljeno, umor,
trenutak u kome nas rastače san.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Pon 12 Sep - 14:29

NATPIS NA BILO ČIJEM GROBU

Nek se ne usudi drski mramor
brbljavo prestupiti svemoć zaborava,
razvučeno nabrajajući
ime, ugled, zbivanja, zavičaj.
Ta šarena stakalca bolje dolikuju mraku,
pa nek mramor ne govori ono što ljudi šute.
Ono bitno iz završenoga života –
-drhtava nada,
neumoljivo čudo boli i sablast užitka –
-ionako će zauvek potrajati.
Slijepa je samovoljna duša što zahtijeva trajanje
kad joj je ono zajamčeno tuđim životima,
pa i ti sam si već zrcalo i odraz
onih što ne poživješe u tvoje doba,
a drugi će biti (i jesu) tvoja besmrtnost na zemlji.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Pon 12 Sep - 14:30

DRUGA PESMA O DAROVIMA

Želim da zahvalim božanskom
lavirintu posledica i uzroka
za raznovrsnost živih bića
koja sačinjavaju ovaj čudni svet,
za razum, koji će neprestance sanjati
o planu lavirinta,
za Jelenino lice i Odisejevu istrajnost,
za ljubav koja nam omogućava da vidimo druge
kao što ih vidi božanstvo,
za tvrdi dijamant i neuhvatljivu vodu,
za algebru, palatu od dragocenih kristala,
za mistični novac Angelusa Silezijusa,
za Šopenhauera,
koji je možda odgonetnuo svet,
za blesak vatre
koji nijedno ljudsko biće ne može gledati bez straha iskonskog,
za mahagonij, kedar i sandal,
za hleb i so,
za tajnu ruže
koja nudi boju a ne vidi je,
za neke večeri i dane 1955,
za tvrdokorne goniče stoke što u ravnici
požuruju krdo i zoru,
za jutro u Montevideu,
za umetnost prijateljstva,
za poslednji dan Sokratov,
za reči koje su jednog sutona upućene
sa jednog krsta ka drugom krstu,
za onaj san Islama koji je obuhvatio
hiljadu i jednu noć,
za onaj drugi san, o paklu
plamenoj kuli što očišćuje
i slavnim sferama,
za Svedenborga
koji je na londonskim ulicama sa anđelima razgovarao,
za tajnovite i drevne reke
koje se sustiču u meni,
za jezik kojim sam, pre toliko vekova, govorio u Nortumbriji,
za mač i harfu saksonsku
za more, što je blistava pustinja
i znamen stvari koje ne znamo,
za muziku reči engleske,
za muziku reči nemačke,
za zlato što se u stihovima presijava,
za epsku zimu,
za naslov knjige koju nisam pročitao: Gesta dei per Francos
za Verlena, nedužnog kao ptice,
za kristalnu prizmu i bronzani teg,
za tigrove pruge,
za visoke kule San Franciska i ostrva Menhetn,
za jutro u Teksasu,
za onog Seviljca koji je napisao Moralnu poslanicu,
a čije ime, kao što bi on i želeo, ne znamo;
za Seneku i za Lukana iz Kordobe
koji pre španskog jezika napisaše
čitavu špansku književnost,
za geometriju i otmeni šah,
za Zenovu kornjaču i Rojsovu mapu,
za lekovit miris eukaliptusa,
za jezik koji ume da oponaša mudrost,
za zaborav koji briše ili menja prošlost,
za naviku
koja nas ponavlja i potvrđuje poput ogledala,
za jutro koje nam daje iluziju nekog početka,
za noć, njenu tamu i njenu astronomiju,
za hrabrost i sreću drugih ljudi,
za otadžbinu, koja miriše u jasminu
ili maču starinskom,
za Vitmena i Franju Asiškog, koji su već napisali pesmu,
za činjenicu da je pesma neiscrpna,
da je neodvojiva od zbira svih stvorenja,
da nikada neće stići do poslednjega stiha,
i da se menja prema ljudima,
za Frensis Hejzlem koja je molila decu da joj oproste
što tako sporo umire,
za trenutke pred san,
za san i za smrt,
ta skrivena blaga,
tajne darove koje ne nabrajam,
za muziku, tajanstven oblik vremena.

(Preveo Radivoje Konstantinović)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 27 Sep - 11:46

EFIJALT

I na dnu sna su snovi. Ja svake noći želim
U vodama se tamnim izgubiti, što me čiste
Od pleve dana, ali ispod te vode iste
Što pretposlednje Ništa spremno će nam udeliti
Još neko gadno čudo na sivom dnu biti mora.
Može to biti ogledalo sa odrazom moga lica,
Može to biti vrt neki. Ali uvek je mora.
Od ovog sveta nije. Ne da se imenovati
Ta jeza što me hvata, iz mitske i maglene
Prošlosti. Omrznuta slika progoni mene
I truje moje bdenje kao što mi i mrak trova.
Zašto kad sam ostanem da odmorim se, trudan
Zašto baš tada iz mene nikne ta ruža luda?
(Iz "Duboke ruže" 1975.)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 27 Sep - 11:47


MUZIČKA KUTIJA

Muzika Japana. Škrto se
od klepsidre otkidaju kapi
sporoga meda il' nevidljivog zlata
što u vremenu ponavljaju nit
slabašnu i večnu, tajnovitu i jasnu.
Strah me je za svaku da je poslednja.
One su juče što se vraća. Iz koga hrama,
iz koga sićušnog vrta u planini,
iz kojih bdenja na neznanom moru,
iz koje stidljive tuge,
iz koje izgubljene i ponovo nađene večeri
dolaze meni, svojoj dalekoj budućnosti?
Neću saznati. Nije važno. U toj muzici sam
ja. Želim da budem. Krvarim.
(Iz zbirke "Istorija noći", 1977)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 27 Sep - 11:50


JEDNOM SAKSONSKOM PESNIKU

Ti čija put, danas rasuta u prah,
nekad ko naša pritiskaše zemlju,
ti čije oči videše sunce, tu zvezdu slavnu,
ti što ne življaše u krutoj prošlosti
već u neprestanoj sadašnjosti,
na krajnjoj tački i vrtoglavom vrhu vremena,
ti koga u tvom manastiru dozva
drevni glas junačke pesme,
ti što tkaše reči,
ti što pevaše o pobedi kod Brunanbura
i ne pripisa je Gospodu
već maču svoga kralja,
ti što svirepo likujući pevaše
o poniženju Vikinga,
o gozbi gavrana i orla,
ti što u ratničkoj odi okupi
obredne metafore svoga roda,
ti što u vremenu bez istorije
vide u sadašnjosti juče
a u znoju i krvi Brunanbura
odblesak drevnih zora,
ti što toliko ljubljaše Englesku svoju,
a ne imenovaše je,
danas si samo nekoliko reči
koje beleži germanista.
Danas si samo moj glas
kad oživljava tvoje gvozdene reči.
Molim bogove svoje ili sveukupnost vremena
da moj život zasluži zaborav,
da moje ime bude Niko kao Odisejevo,
ali da neki stih potraje
u noći naklonjenoj sećanju ili u jutrima ljudi.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 27 Sep - 11:50

KIŠA

Iznenadno svetlost večernja se rađa
jer već kiša pada neprimetno sitna.
Pada i pala je. Jedna stvar je bitna:
u prošlosti našoj kiša se događa.
Onome što kišu sluša zaneseno
darežljivo vreme izgubljen čas pruža
kad je cvet otkrio što se zove ruža
i čudesnu boju imenom crveno.
Ova kiša koja slepa okna stvara
radost će doneti u predgrađa stara
grozdovima crnim što ih loza krije
u dvorištu nekom koga nema više.
Vetar mi donosi iz večeri kišne
voljeni glas oca koji umro nije.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 27 Sep - 11:51

MLADA NOĆ

Noćne vode očišćenja već me oslobađaju
mnogih boja i mnogih obličja.
U vrtu ptice i zvezde već slave
željeni povratak drevnih načela
sna i tame. Već je zapečatila tama
ogledala što ponavljaju privid stvari.
Gete je lepo rekao: Blisko se udaljava.
Te tri reči sažimaju suton.
U vrtu ruže prestaju biti ruže
- žele da budu Ruža.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 27 Sep - 11:51

MOJE KNJIGE

Moje knjige (koje ne znaju da ja postojim)
isto toliko su deo mene kao i ovo lice
sa prosedim zaliscima i sivim očima
koje uzalud tražim u prozorskom staklu
i koje opipavam zgrčenom šakom.
Ne bez izvesne logične gorčine
mislim da se suštinske reči
koje me iskazuju nalaze u ovim listovima
što ne znaju ko sam, ne u onim koje sam ispisao.
Tako je bolje. Glasovi mrtvih
reći će me zauvek.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 27 Sep - 11:52

SAN

Kada ponoćni časovnici rasipaju
velikodušno vreme,
otići ću dalje nego Odisejevi najbolji veslači
u predeo sna, nedostupan
ljudskome sećanju.
U tome potopljenom predelu
otkupljujem stvari koje nisam potpuno razumeo:
trave iz jednostavne botanike,
nešto raznovrsnije životinje,
dijaloge sa pokojnicima,
lica koja su u stvari maske,
reči veoma drevnih jezika
i ponekad stravu nesravnjivu
sa onom koju nam može pružiti dan.
Biću svi ili niko. Biću onaj drugi
koji, ne znajući, jesam, onaj koji je gledao
ovaj drugi san, moju javu. Onaj koji je u meni,
bez strasti, sa osmehom.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 27 Sep - 11:52

GRANICE

Ima jedan Verlenov stih koga se neću setiti,
ima jedna obližnja ulica zabranjena mojim koracima,
ima jedno ogledalo koje me je poslednji put videlo,
ima jedna vrata koja sam zatvorio do kraja sveta.
Među knjigama moje biblioteke (gledam ih)
ima jedna koju nikad neću otvoriti.
Ovog leta ću napuniti pedeset godina;
smrt me nagriza, bez prestanka.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Čet 6 Okt - 13:14

Argumentum ornithologicum
Zatvaram oci i vidim jato ptica. Vizija traje jednu sekundu, mozda i manje, ne znam koliko sam ptica video. Da li je njihov broj bio odredjen ili neodredjen? Taj problem obuhvata i problem postojanja Boga. Ako Bog ne postoji, broj je neodredjen, jer niko nije mogao da ih izbroji. U tom slucaju video sam, recimo, manje od deset, a vise od jedne ptice, ali nisam video devet, osam , sedam, sest, pet, cetiri, tri ili dve ptice. Video sam broj izmedju deset i jedan, koji nije devet, osam, sedam, sest, pet i tako dalje. Taj celi broj je nezamisliv, dakle Bog postoji.

H. L. Borhes








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Ned 30 Okt - 10:55

Evernes

Svaka stvar postoji osim zaborava
Jer Bog – koji čuva u sećanju strašnom
mesece što behu, i one sutrašnje
što brine za metal – i zguru spašava.
Sve se već desilo. Bezbrojni odrazi
tvog lika ostaše u ogledalima
od zore do časa kad sunce zalazi.
Ostaće još mnogi. Dok vremena ima.
Sve što oko nas je sastavni je deo
kristala sećanja, koje svet je ceo;
mračni su njegovi hodnici beskrajni.
Vrata se zatvore kuda god da kročiš;
tek kad sunce zađe, s one strane noći
arhetip te čeka i predeo sjajni.
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 1 Nov - 12:46

Данас бих могао –
да те волим као јуче,
као сутра,
као сваки дан.

Данас бих могао..
отићи далеко – пуно даље
него што је време,
пуно даље него што очи досежу.

Данас бих могао
пружити руку
низ укрштенице збуњеног
срца
и дотаћи златну рибицу за срећу.

Данас бих, најзад, могао
да се пробудим срећан
кад сам те већ сањао
и твоје усне сном љубио!

Све бих данас могао
јер данас је добар дан:
за херојски живот обичног темпа,
за љубав и понеки пољубац
што га тамо далеко
на твоје чело
сместа поветарац
ушуњавши се између завеса
ношен мојом жељом
и сребрном траком месеца
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Pon 7 Nov - 17:23

Pisanje nije ništa drugo nego sprovođenje sna.
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Pon 7 Nov - 17:28

...Ali kada bih mogao nazad da se vratim,

Težio bih samo dobrim trenucima.

Jer, znajte, život je od toga sačinjen,

Od trenutaka samo, koje ne propuštajte sada....
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26533

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Juče u 18:21

Nepoznata ulica
Golubijom polutamom
nazivali su Jevreji početak večeri,
kada senka još ne uspori korake,
a spuštanje noći se opaža
kao prijatna padina.
U tom času kad svetlost
ima finoću peska,
put me je vodio nepoznatom ulicom
otvorenom u plemenitoj širini terase
čiji su gipsani venci i zidovi imali
nežne boje kao samo nebo
koje je pozadinu činilo uzbudljivom
Sve – osrednjost kuća,
skromnost stubića i zvekira,
možda nada da će se pojaviti neka devojka na balkonu -
nadimalo mi je željno srce
kao bistra suza.
Možda je ovaj trenutak srebrnog sutona
preneo svoju nežnost na ovu ulicu
učinivši je stvarnom kao stih
zaboravljen i ponovo nađen.
Tek kasnije sam shvatio
da je ta ulica tuđa,
da je svaka kuća veliki svećnjak
u kome životi ljudi gore
kao usamljne sveće,
da svaki naš nepromišljeni korak
prolazi golgotama.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26533

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Juče u 18:21

Nesanica
Od gvožda, od ogromnih krivih gvozdenih spona treba da je noć, da je ne rastoče i potope mnogobrojne stvari što su ih moje prepune oči videle, tvrdi predmeti koji je nepodnošljivo nastanjuju. Moje telo zamorilo je rampe, temperature, svetlosti: u vagonima dugačke železničke pruge, na klupi sa ljudima koji se mrze, na krivoj oštrici predgrada, u zagušljivom letnjikovcu sa vlažnim statuama, u noći prepunoj konja i ljudi. Svet ove noći ima širinu zaborava i tačnost groznice. Uzalud se trudim da zaboravim na telo i bdenje neprestanog ogledala koje ga rasipa i vreba. I kuću što ponavlja svoja dvorišta i svet koji se produžava do tog raštrkanog predgrada sa ružnim ulicama gde se vetar umara, sa sramnim blatom. Uzalud čekam raspored i simbole što prethode snu. Svetska istorija se nastavlja: jedva primetni pokreti smrti u zubnom karijesu, kruženje moje krvi i planeta. (Mrzeo sam gnusnu vodu bare,bila mi je nepodnošljiva ptičja pesma u predvečerje.) Milje i milje umora u južnom predgradu, milje prljave i bestidne pampe, milje zagađenosti, ne žele da odu iz mog sećanja. Poplavljene skupine kuća, straćare nagomilane kao psi, bare od kužnog srebra: ja sam njihov omraženi stražar. Žica, nasuta zemlja, mrtva hartija, otpaci Buenos Ajresa. Večeras verujem u strašnu besmrtnost: nijedan čovek nije umro u vremenu, nijedna žena, niko, jer ova neizbežna stvarnost od gvožda i blata mora pobediti ravnodušnost i zaspalih i mrtvih – makar se skrivali u raspadanju ili vekovima – i osuditi ih na užasno bdenje. Nezgrapni oblaci boje vinskog taloga oramotiće nebo; osvanuće iza mojih spuštenih očnih kapaka.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   

Nazad na vrh Ići dole
 
Horhe Luis Borhes
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Horhe Luis Borhes
» Horhe Luis Borhes
» Horhe Luis Borhes
» Jorge Luis Borges
» Luis Álvarez Catalá
Strana 7 od 9Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-