Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Horhe Luis Borhes

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći
AutorPoruka
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Sre 6 Maj - 10:57

Borhesa ćemo najbolje predstaviti, kao i ciljeve njegove književnosti, tako što ćemo priču o njemu početi jednim citatom, tj odgovorom na pitanje: “Šta je poezija odnosno književnost?”, koji je dao sam Borhes: “Znate, želim da Vam kažem da neki ljudi nemaju smisla za književnost. Otuda oni misle, ako im se išta književno dopada, da za to moraju tražiti usiljene razloge. Na primjer, umjesto da se kaže: ” Dopada mi se zato što je to lijepa poezija, ili zato što je to priča koju pratim s interesovanjem, stvarno se zaboravim, razmišljam o likovima”; oni pokušavaju da misle da je sve to puno poluistina, razloga i simbola. Reći će: “Da, uživali smo u Vašoj priči/pjesmi, ali šta ste htjeli njome da kažete?” Odgovor je: “Nisam htio ništa, htio sam samo priču. Da sam je mogao iskazati prostijim riječima, napisamo bih je drugačije”. Ali, sama priča treba da bude njena sopstvena stvarnost, zar ne? Ljudi to nikad ne prihvataju. Oni vole da misle kako pisci ciljaju na nešto, u stvari, čini mi se da većina njih misli (naravno, oni neće tako reći sebi ili bilo kome drugom), književnost smatraju nekom vrstom Ezopovih “Basni”. Sve se piše zato da bi se nešto dokazalo – a ne zbog čistog uživanja u pisanju ili zbog tog interesovanja pisca za neke likove, situaciju ili za bilo šta drugo. Čini mi se da ljudi uvjek tragaju za nekom vrstom lekcije.” 
 
Borhes je rođen u Buenos Airesu 24. avgusta 1899. godine. Njegov otac, Jorge Guillermo Borges, bio je advokat i učitelj psihologije, koji je takođe imao literarne težnje. Pokušao je postati pisac, ali u tome nije uspio. Borhesova majka, Leonor Acevedo Suárez, od svog je muža naučila engleski i radila je kao prevodilac. Porodica njegovog oca dijelom je bila španskog i portugalskog, a dijelom engleskog porijekla. U njegovoj se kući govorio i španski i engleski, tako da je od najranijih dana djetinjstva Borges bio bilingvista. Odrastao je u prigradskoj četvrti Palermo, u velikoj kući sa još većom bibliotekom. Njegovo puno ime je Jorge Francisco Isidoro Luis Borges Acevedo, ali, slijedeći argentinske običaje, nikada ga nije koristio.
 
Na Borhesa je najviše uticao modernistički stil pisanja, posebno simbolizam. Kao i Vladimir Nabokov i James Joyce, kombinovao je interese za svoju rodnu zemlju sa širim interesima. S njima je također dijelio višejezičnost i razigranost jezika, ali dok su Nabokov i Joyce išli prema sve većim i kompleksnijim djelima kako su postajali stariji, Borhes je ostao minijaturista. Takođe, Borhesov rad se kretao dalje od onoga što je on nazivao “barokom”. Stil kasnijih Borhesovih djela je više naturalistički i transparentan nego u njegovim ranijim delima. Mnoge se od njegovih napoznatijih priča bave prirodom vremena, beskrajem, ogledalima prema kojima velik broj njegovih priča izražava gotovo strah, lavirintima, stvarnošću i identitetom. Naglasak velikog broja priča je na fantastičnoj radnji, poput knjige koja sadrži sve moguće varijacije teksta u knjigama sa 410 stranica (“Babilonska knjižnica”), mjesto na kome se sijeku svi pravci u svemiru (“Aleph”) i godina u kojoj vrijeme miruje, a data je čovjeku prije nego što će na njega pucati strijeljački vod (“Tajno čudo”). Vrlo često, Borhes je mješao stvarne činjenice sa fikcijom. 
 
U intervju koji je Borhes dao Ričardu Berginu, a koji je objavljen u knjizi pod naslovom “Razgovori sa Borhesom”, na pitanje: “Da li ste mnogo čitali prije nego što ste počeli pisati, ili ste pisanje i čitanje uporedo razvijali?” Borhes odgovara: “Uvijek sam bio veći čitalac nego pisac. Ali počeo sam definitivno da gubim vid 1954. godine, i od tada čitam uz pomoć drugog. Naravno, kad čovjek ne može da čita, mozak mu radi na drugačiji način. U stvari moglo bi se reći da postoji izvjesna prednost u tome što neko ne može da čita, jer mislim da vrijeme teče na drugačiji način. Dok sam imao vid, da sam morao da provedem recimo pola časa besposlen, poludio bih bez čitanja. Ali sada mogu da budem potpuno sam i duže vremena, ne marim za duga putovanja željeznicom, ne smeta mi da budem sam u hotelu ili dok šetam ulicom, jer, pa neću reći da razmišljam baš sve vrijeme, bilo bi to hvalisanje. Mislim da mogu da živim bez ikakvog zanimanja. Ne moram da razgovaram sa ljudima niti bilo šta da radim. Ako je neko izašao a ja došao i našao praznu kuću, bio bih sasvim zadovoljan da sjedim, da prođu dva ili četiri sata, da izađem u kraću šetnju, ali ne bih se osjećao naročito nesrećan i usamljen. To se dešava svim ljudima koji oslijepe”.
Horhe Luis Borhes je umro je 14. juna 1986.godine u Ženevi.
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Sre 6 Maj - 10:57

Granice 
 
Ima jedan Verlenov stih koga se neću sjetiti,
ima jedna obližnja ulica zabranjena mojim koracima, 
ima jedno ogledalo koje me je posljednji put vidjelo,
imaju jedna vrata koja sam zatvorio do kraja svijeta.
Među knjigama moje biblioteke (gledam ih)
ima jedna koju nikada neću otvoriti.
Ovog ljeta ću napuniti pedeset godina;
smrt me nagriza, bez prestanka.
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Sre 6 Maj - 10:58

Nepoznata ulica
 
Golubijom polutamom
nazivali su Jevreji početak večeri, 
kada sjenka još ne uspori korake,
a spuštanje noći se opaža 
kao prijatna padina.  
U tom času kad svjetlost
ima finoću pijeska,
put me je vodio nepoznatom ulicom
otvorenom u plemenitoj širini terase
čiji su gipsani vijenci i zidovi imali
njezne boje kao samo nebo 
koje je pozadinu činilo uzbudljivom
Sve – osrednjost kuća, 
skromnost stubića i zvekira, 
možda nada da će se pojaviti neka djevojka na balkonu – 
nadimalo mi je željno srce
kao bistra suza.
Možda je ovaj trenutak srebrnog sutona
preneo svoju nježnost na ovu ulicu 
učinivsi je stvarnom kao stih
zaboravljen i ponovo nađen.  
Tek kasnije sam shvatio
da je ta ulica tuđa, 
da je svaka kuća veliki svijećnjak 
u kome životi ljudi gore
kao usamljne svijeće, 
da svaki naš nepromišljeni korak 
prolazi golgotama.
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Pet 8 Maj - 10:17

Onaj što grli ženu je Adam.
Žena je Eva. Sve se dešava prvi put. Video sam nešto belo na nebu.
Kažu mi da je to Mesec, ali šta mogu učiniti sa jednom reči i jednom mitologijom. Pribojavam se drveća.
Tako je lepo.
Mirne životinje se približavaju da im kaže njihova imena.
Knjige u biblioteci nemaju slova.
Kada ih otvorim, naviru. Kad prelistavam atlas,
ocrtavam oblik Sumatre.
Onaj koji pali šibicu u mraku
pronalazi vatru.
Iz ogledala nas gleda onaj drugi.
Onaj što posmatra more vidi Englesku.
Onaj što izgovara Lilijenkronov stih ušao je u bitku.
Sanjao sam Kartaginu i legije koje su je opustošile.
Sanjao sam mač i vagu.
Blagoslovena neka je ljubav
u kojoj nema onoga koji poseduje ni one koja je posedovana,
već se oboje jedno drugom predaju.
Blagosloven neka je ružan san
koji nam otkriva da možemo stvoriti pakao.
Onaj što siđe na reku sišao je na Gang.
Onaj što gleda peščani sat vidi raspadanje carstva.
Onaj što se igra bodežom sluti Cezarevu smrt. Onaj što spava je svi ljudi. U pustinji sam video mladu Sfingu
koju tek što su isklesali. Nema ničeg starog pod suncem.
Sve se dogada prvi put,
ali na večni način.
Onaj što čita moje reči izmišlja ih.

Sreća
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Pet 8 Maj - 11:58









love
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Pet 8 Maj - 19:45

@Vladeta ::
“Čoveka uvek nešto iznenadi: svaki dan nosi nešto novo!”


Stvarnost je deo sna!


Stvarnost je deo sna!
Moćno!








happy
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 12 Maj - 9:03

Horhe Luis Borhes: Legenda


Vilijem Blejk: Kain i Avelj (1826)
Avelj i Kain se susretoše posle Aveljeve smrti. Hodahu pustinjom i prepoznaše se iz daljine, jer obojica behu vrlo visoki. Braća sedoše na zemlju, založiše vatru i obedovaše. Ćutahu kako čine umorni ljudi na izmaku dana. Na nebu se pomaljaše zvezda koja još ne beše dobila ime. Pri svetlosti plamena Kain primeti na Aveljevom čelu beleg od kamena, ispusti hleb koji prinosaše ustima i zamoli da mu bude oprošten zločin.


Avelj odgovori:
- Jesi li ti ubio mene ili sam ja ubio tebe? Ne sećam se više; opet smo ovde zajedno, kao nekada.
- Sada znam da si mi istinski oprostio, jer zaboraviti znači oprostiti. I ja ću pokušati da zaboravim.
Avelj reče sporo:
- Tako je. Dok traje griža savesti, traje i krivica.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 12 Maj - 9:04

Horhe Luis Borhes: Dva oblika nesanice


Georg Grie: Insomnia
Šta je nesanica?
Pitanje je retoričko, odveć dobro znam odgovor.
To je strahovati i brojati u gluvo doba surove, neminovne otkucaje; to je pokušavati, sa bezuspešnom vradžbinom, ravnomerno disanje; to je težina tela koje se naglo prevrće na drugi bok; to je stiskati očne kapke; to je stanje slično groznici i koje svakako nije java; to je izgovarati odlomke paragrafa pročitanih pre mnogo godina; to je znati da ste krivi što ste budni dok drugi spavaju; to je hteti a ne moći uroniti u san; to je užas biti i nastavljati da budete; to je sumnjiva zora.

Šta je dugovečnost?
To je užas biti u ljudskom telu čije se sposobnosti smanjuju; to je nesanica koja se ne meri čeličnim kazaljkama već desetinama dana; to je teret mora i piramida, drevnih biblioteka i dinastija, jutara koje je video Adam; to je saznanje da sam osuđen na svoju put, svoj mrski glas, svoje ime, na naviku sećanja, španski jezik, kojim ne umem da baratam, na čežnju za latinskim, koji ne znam; to je želeti da utonem u smrt i ne moći utonuti u smrt, i nastaviti da budem.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Sre 13 Maj - 18:57

MOLITVA – Horhe Luis Borhes
Moja usta izgovorila su i izgovaraće očenaš hiljade puta i na dva jezika koji su mi bliski, ali ja ga samo delimično razumem. Jutros, prvog jula 1969, hoću da pokušam molitvu koja će biti lična, ne nasleđena. Znam da se radi o poduhvatu koji zahteva iskrenost veću nego što je ljudska. Očigledno je, na prvom mestu, da mi je zabranjeno da nešto tražim. Tražiti da noć više ne pada na moje oči bilo bi ludost; znam hiljade osoba koje vide, a nisu naročito srećne, pravedne ili mudre. Tok vremena je potka sačinjena od posledice i uzroka tako da tražiti neku milost, ma koliko ona bila sićušna, znači tražiti da se polomi jedno okce te gvozdene potke, znači tražiti da je već polomnjeno. Niko ne zaslužuje to čudo. Ja ne mogu moliti da mi moje zablude budu oproštene. Oproštaj je čin nekog drugog i samo ja mogu sebe da spasem. Oproštaj očišćuje uvređenog, ne onoga koji nanosi uvredu koga se takoreći i ne tiče. Sloboda moga odlučivanja je možda iluzorna, ali ja mogu davati ili sanjati da dajem. Ja mogu dati hrabrost koju nemam; mogu dati nadu koja nije u meni, mogu da ulijem volju da se nauči ono što ja jedva znam ili tek nazirem. Želim da me se sećaju manje kao pesnika nego kao prijatelja, da neko ponavljajući stihove Dambara ili Frosta, ili reči čoveka koji je u ponoć video drvo koje krvari, Krst, pomisli da ih je prvi put čuo sa mojih usana. Ostalo mi nije važno; nadam se da zaborav neće kasniti. Ne znamo ciljeve sveta, ali znamo da pronicljivo rasuđivati i pravedno postupati znači pomoći te ciljeve koji nam neće biti otkriveni.
Želim da potpuno umrem; želim da umrem sa ovim drugom, mojim telom.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Sre 13 Maj - 19:04

Sloboda moga odlučivanja je možda iluzorna, ali ja mogu davati ili sanjati da dajem."-Horhe Luis Borhes








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Pon 18 Maj - 11:50

nešto o životu i poslednja pesma...

"Platonski svet je njegovo bajno utočiste: neranjivo je, a on se oseća napuštenim; čisto je, a on se gnuša prljave stvarnosti; ne poznaje osećanja, a on beži od izliva nežnosti; večno je, a njega pogađa prolaznost vremena. Pripao je platonskom svetu iz straha, gadjenja, stidljivosti i melanholije" (Ernesto Sabato)
Dvadeseti vek je ispoštovao mnoge literarne heroje, ali jedan od najvoljenijih je svakako bio Horhe Luis Borhes. On spada u onu retku kategoriju pisaca posle kojih više ništa nije isto, koji su poput Kafke i Beketa, napravili veliki zaokret u književnim tokovima, zaobišavši do svoga vremena ustaljene konvencije u pisanju. Ostvario je ogroman i univerzalni uticaj na književnost, a ostao je upamćen kao obnovitelj pripovetke, pesnik, esejist, kritičar, prevodilac, antologičar, mirotvorac, uzor i nadahnuće novih generacija, kolumnista, scenarista, predavač…

"Nemam stalnu estetiku, ne jurim za temama, ali one jure mene. Trudim se da ih izbegnem, ali na duge staze one me sustižu i ja pišem da ih se oslobodim."

Njegovo delo predstavlja esenciju svega što je do sada napisano, a uz to pruža i vrlo lični doživljaj sveta. Književnost je shvatao kao igru, a igrao se sa raznorodnim intelektualnim interesovanjima koje je spretno utkao u svoja dela. Najdraže literarne igračke su mu bile mitologija, matematika, teologija, filozofija, vreme, večnost, realnost, ličnost, ogledala, lavirinti…

"Vreme je supstanca od koje sam sačinjen. Vreme je reka koja me je odnela, ali ja sam reka; vreme je tigar koji me je rastrgnuo, ali ja sam tigar; vreme je vatra koja me je progutala, ali ja sam vatra."

Svojim pričama on je stvarao mitove budućnosti, svet je video kao neizmernu peščanu knjigu koja sipi čitavu večnost. Ništa se ne događa niti će se desiti, a da nije već negde zapisano i uredno poslagano na policama biblioteka. U tom svetu on nas vidi samo kao nečije dvojnike, odraze nekih drugih ljudi, likove u ogledalima, ilulzije, čiste privide. Na toj sumnji u naše postojanje počiva budućnost sveta, i ona će ga konačno progutati, jer je čovek crna rupa u kosmosu.

"Svet je nažalost stvaran, a ja sam nažalost Borhes."

Razorio je staru i stvorio novu sliku o književnosti. Smatrao je da dobre priče nastaju i žive nezavisno od od toga da li ih njihov pisac shvata ili ne. Čak je verovao da pisac ne može sagledati svoje delo, baš kao što se vrednost ikone ne može sagledati u ogledalu. Pored dara za priču imao je sposobnost da kompleksna pitanja obradi na jednostavan i tajnovit način, a da to ne bude očigledno. Umeo je ubojito i delotvorno da prećuti neke stvari koje se ponekad ne mogu drugačije saopštiti i tako pokazao da ono što nije ispričano može biti važniji deo priče. U senci kratkih priča, ostao je najznačajniji deo njegovog stvaralaštva, a to je poezija koju je pisao tokom celog života.

"Videti u smrti san, u smiraju Sunca tužno zlato, takva je poezija, besmrtna i siromašna. Poezija se vraća kao zora i smiraj Sunca."

Izuzetnu vrednost ima i njegovo kritičko i esejističko delo. Zakasneli prevodi njegovih kritika su izvršili značajan uticaj na evropsku kritiku. Svi njegovi eseji su prave intelektualne avanture kroz koje znalački, ali sa puno mašte vodi čitaoce. Svome načelu da mašta nije manje stvarna od onoga što nazivamo stvarnošću, ostao je veran do kraja života. On je istinu video u literaturi, a literaturu je video izvan stvarnosti, koja je po njemu laž, koja pokušava da istinu falsifikuje, umnožava i imitira. Ne zna se šta je gore, kad literatura teži da zameni stvarnost ili obrnuto. Svet je po njemu jadna greška i zlo, a jedino čistu literaturu nije smatrao greškom. Tvrdio je da se književnost hrani književnošću, a ne stvarnošću, da je dobra literatura ona koja u sebi sadrži čitavu prethodnu književnost i da svi pisci sveta odvajkada pišu jednu istu knjigu.

"Raj sam uvek zamišljao kao nekakvu biblioteku."


Nije bio samo pisac veka, bio je i čitalac veka. Znao je bolje no iko da sagleda tuđu priču i da je smesti u kontekst one jedne, beskonačne knjige, znao je da je književnost saradnja svih pisaca svih epoha. Svoje prethodnike je prevodio sa engleskog, francuskog i nemačkog na španski jezik. Iza sebe je ostavio izvanredne prevode Oskara Vajlda, Edgara Alana Poa, Franca Kafke, Hermana Hesea, Radjarda Kiplinga, Andrea Židea, Vilijama Foknera, Volta Vitmena, Virdžinije Vulf…

"Svaki jezik je jedan novi način da se razume svet."

Smatrao je da prevod može biti bolji od originala ("original nije veran prevodu"), da alternativni i eventualno kontradiktorni prevodi istog dela mogu biti podjednako vredni. U više navrata se bavio literarnim krivitvorinama objavljujući kritičke prikaze izmišljenih dela i autora. Tom triku je, kako je kasnije objasnio Danilo Kiš, pribegavao da bi kod čitalaca stvorio iluziju da se priča koju želi da ispriča, temelji na činjenicama koje su izneli svedoci i očevici, ljudi dostojni poverenja. U srpskoj literaturi, osim kod Kiša, uticaj Borhesovog duha se može naslutiti u nekim radovima Pavića, Basare, Pope i Raičkovića.

"Ja nisam ni misilac ni moralist, ja sam samo čovek reči, koji ličnu konfuziju, i sveopštu sistematizovanu konfuziju koji nazivamo filozofijom, pretvara u literaturu."

Rođen je u uglednoj porodici učenih ljudi. Odgajila ga je engleska guvernanta. Baba po ocu je bila Engleskinja u čijoj biblioteci je pronašao svoju prvu lektiru, još od malena je čitao Šekspira na engleskom. Otac, advokat i profesor psihologije sa literarnim aspiracijama, otkrio mu je snagu pesništva i naučio ga da reči nisu samo sredstvo opšetnja, već magični simboli i muzika. U svojoj šestoj godini Horhe je napisao svoju prvu priču pod uticajem Servantesa i jedan tekst o grčkoj mitologiji. U devetoj godini je preveo sa engleskog "Srećnog princa" Oskara Vajlda.

"On mi je uz to, a da toga nisam bio ni svestan, dao prve lekcije iz filozofije. Kad sam bio još sasvim mlad, pokazivao mi je, pomoću šahovske table, Zenonove paradokse: o Ahileju i kornjači, nepomičnoj streli odapetoj s luka, o nemogućnosti kretanja."

Otac je ubrzo oslepeo i bio prevremeno penzionisan, pa se porodica zbog lečenja seli u Evropu. Nastanili su se u Ženevi gde je mladi Borhes naučio francuski i završio čuvenu "Kalvinovu" gimnaziju. U tom periodu je puno čitao francuske pisce Voltera, Bodlera, Flobera, Mopasana, Remboa, da bi kasnije, po preseljenju u Lugano, naučio nemački i upoznao se sa delima Hajnea, Šopenhauera, Mejrinka. Posle prvog svetskog rata, nekoliko godina su živeli u Španiji, gde je učestvovao u književnom pokretu zvanom ultraizam i sarađivao u avangardnim časopisima. Tu objavljuje svoju prvu pesmu Himna moru pisanu u stilu Volta Vitmena. Po povratku u Buenos Aires, započinje karijeru pisca objavljujući poeziju i eseje u mnogim književnim časopisima u čijem osnivanju i radu aktivno učestvuje. Objavljuje knjigu priča Opšta istorija besčašća, a zatim i zbirku eseja Istorija večnosti. Posle očeve smrti, doživljava tešku povredu glave, te zbog trovanja krvi lebdi između života i smrti. U bolnici provodi nekoliko nedelja i u neviđenom kreativnom nadahnuću piše nekoliko svojih najpoznatijih priča koje se pojavljuju u zbirci Bašta sa stazama koje se račvaju. Kasnije slede zbirke priča Maštarije, Alef, a još kasnije knjiga poezije i kratke proze Tvorac. Iako pod stalnom policijskom prismotrom, kao predsednik Udruženja argentinskih pisaca predvodi intelektualce u borbi protiv peronističkog režima. Posle proterivanja Perona iz zemlje preuzima katedru engleske književnosti na Univerzitetu u Buenos Airesu, postaje član Argentinske akademije za književnost i direktor Nacionalne biblioteke. U to vreme i sam rapidno gubi vid i govori o veličanstvenoj Božijoj ironiji da mu istom trenutku podari 800.000 knjiga i totalni mrak. Majka tada preuzima ulogu njegovog ličnog sekretara, vodi mu poslove, odgovara na pisma, prati ga na putovanjima, čita mu i zapisuje njegova diktiranja, sve do smrti u svojoj 99. godini. Tada njenu ulogu preuzima Marija Kodama, koju je Borhes oženio u poslednjim danima svog života. Znajući da mu se bliži kraj vratio se u Ženevu da umre i bude sahranjen daleko od Buenos Airesa, nadajući se da će u smrti moći da zaboravi samog sebe. A nama ostalima je dosta da znamo da je u Buenos Airesu dvadesetih godina dvadesetog veka jedan čovek ponovo promislio i otkrio izvesne večne stvari.

"Besmrtnost me ne interesuje, čak me i plaši. Jezivo bi mi bilo saznanje da ću uvek biti Borhes. Sit sam sebe, svoga imena i slave i jako bih voleo da se rešim svega toga."


Molim bogove svoje
ili sveukupnost vremena
da moj život zasluži zaborav,
da moje ime bude Niko kao Odisejevo,
ali da neki stih potraje
u noći naklonjenoj sećanju
ili u jutrima ljudi.
Pesma Trenuci je za sada poslednja poznata objavljena pesma H.L.Borhesa. Objavljena je u meksičkom književnom časopisu ''Plureal'', a sa španskog pesmu je prevela Dubravka Sužnjević. Na radost vam čitanje... 
Trenuci

horhe luis borhes

Kad bih svoj život mogao
Pokušao bih u sledećem da proživim.
Ne bih se trudio da budem tako savršen, opustio bih se više.

Bio bih gluplji nego što bejah, zaista vrlo malo stvari
Bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima, više putovao,
Više sutona posmatrao,na više planina popeo, više reka preplivao.
Išao bih na još više mesta na koja nikad nisam otišao,
Jeo manje boba a više sladoleda, imao više stvarnih
A manje izmišljenih problema.

Ja sam bio od onih što razumno i plodno prožive
Svaki minut svog života; imao sam, jasno, i časaka radosti.
Al' kad bih mogao nazad da se vratim, težio bih samo
Dobrim trenucima.
Jer ako znate, život je od toga sačinjen, od trenova samo
I nemoj propuštati sada.

Ja sam bio od onih što nikad nigde nisu išli bez toplomera
Termofora, kišobrana i padobrana;
Kad bih opet mogao da živim,
S proleća bih počeo bosonog da hodam i tako išao do kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao, više sutona posmatrao
Sa više dece igrao, kad bih život ponovo pred sobom imao.

Ali vidite imam osamdeset i pet godina i znam da umirem.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Sre 31 Avg - 11:20

Blago siromahu bez gorčine i bogatašu bez oholosti.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Sre 31 Avg - 11:21

Šta je dugovečnost?

To je užas biti u ljudskom telu čije se sposobnosti smanjuju, to je nesanica koja se meri desetinama dana, a ne čeličnom kazaljkom, to je teret mora i piramida, drevnih biblioteka i dinastija; zora koju je video Adam, to je znati da sam osudjen na svoju put, svoj mrski glas, svoje ime, na naviku sećanja, španski jezik - kojim ne umem da baratam, na čežnju za latinskim - koji ne znam, to je želeti da utonem u smrt i ne moći utonuti u smrt, 'biti' i nastaviti da budem.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Sre 31 Avg - 11:21

Šta je nesanica?

Pitanje je retoričko, odveć dobro znam odgovor.
To je strahovati i brojati u gluvo doba noći surove, neminovne otkucaje; to je pokušavati sa bezuspešnom vradžbinom, ravnomerno disanje, to je težina tela koje se naglo prevrće na drugi bok, to je stiskati očne kapke, to je stanje slično groznici i koje, svakako, nije java. To je izgovarati odlomke paragrafa pročitanih pre mnogo godina, to je znati da ste krivi što ste budni dok drugi spavaju, to je hteti uroniti u san a ne moći uroniti u san, to je užas 'biti' i nastavljati da budete, to je sumnjiva zora.

"Nema ni jednog jedinog postupka koji ne krije opasnost da bude magična radnja. Nema ni jednog jedinog dogadjaja koji ne bi mogao biti prvi u jednom beskrajnom nizu."
 Čovek koji obradjuje svoj vrt
kako je želeo Volter.
Onaj koji je zahvalan što na zemlji ima muzike.
Onaj što sa zadovoljstvom otkriva neku etimologiju.
Dva službenika koja u nekoj kafani južnog predgradja
igraju ćutljivi šah.
Keramičar, koji smišlja boju i oblik.
Štampar, koji lepo komponuje ovu stranu
koja mu se možda i ne svidja.
Žena i čovek, koji čitaju poslednje tercine
izvrsnog speva.
Onaj što miluje zaspalu životinju.
Onaj što opravdava ili želi opravdati zlo koje su mu učinili.
Onaj koji je zahvalan što na zemlji postoji Stivenson.
Onaj što više voli da su drugi u pravu.
Te osobe, koje ne znaju jedna za drugu,
spašavaju svet.

"To je ljubav. Pokušacu da se sakrijem ili pobegnem.Rastu zidovi njene tamnice, kao u strašnom snu. Lepa maska se promenila, ali, kao i uvek, jednistvena je. Čemu moji talismani: bavljenje književnošcu, nepouzdana erudicija, učenje reči koje je koristio oštri sever da opeva svoja mora i svoje mačeve, vedrina prijateljstva, galerije Biblioteke, obične stvari, navike, mlada ljubav moje majke, ratničke seni predaka, bezvremena noć, ukus sna?
Biti sa tobom ili ne biti sa tobom je mera moga vremena.
Već se vrč razbija na izvoru, već čovek ustaje na cvrkut ptice, potamneli su oni koji gledaju sa prozora, ali tama nije donela spokoj.
To je, već znam, ljubav: nemir i olakšanje kad čujem tvoj glas, čekanje i sećanje, užas življenja u budućnosti.
To je ljubav sa svojim mitologijama, sa svojim nepotrebnim malim vradžbinama.
Ima jedan ulični ugao kojim se ne usudjujem da prodjem.
Vojske me već opkoljavaju, horde.
(Ova soba je nestvarna; ona je nije videla.)
Ime jedne žene me odaje.
Boli me jedna žena svuda po telu."
 








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Sre 31 Avg - 11:22


Raj sam oduvek zamišljao kao svojevrsnu biblioteku.









happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Sre 31 Avg - 11:23

Knjiga je jedinstvena, prenosiva magija. 








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Sre 31 Avg - 11:24

Razmena mišljenja je neophodan uslov za svaku ljubav, svako prijateljstvo i svaki pravi dijalog. 








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Sre 31 Avg - 11:24

Neki se ponose knjigama koje su napisali, a ja se ponosim knjigama koje sam pročitao. 








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Sre 31 Avg - 11:29

Od praskozorja do sumraka, poslednjih godina XII veka, jedan leopard je gledao drvene daske i uspravne gvozdene šipke, žene i muškarce koji su se smenjivali, visok zid i, možda, mali popločani jarak pun suvog lišća. Nije znao, nije mogao znati da čezne za ljubavlju i surovošću i toplim uživanjem u komadanju i vetru s mirisom na divljač, ali nešto se u njemu gušilo i bunilo, te mu Bog progovori u snu: Živećeš i umrećeš u tom zatvoru, kako bi te čovek koga ja znam video određeni broj puta, da te ne bi zaboravio, i da bi tvoj lik stavio kao simbol u pesmu koja ima određeno mesto u potki vaseljene. Zatvoren si, ali najverovatnije ćeš dati jednu reč jednoj pesmi. Bog je, u snu, prosvetlio strašnu životinju, ona je shvatila njegove razloge i prihvatila taj usud, ali u njoj je ostalo samo nejasno mirenje sa sudbinom kada se probudila, odvažno neznanje, jer mašinerija sveta je veoma složena u odnosu na jednostavnost zveri.

Mnogo godina kasnije, Dante je umirao u Raveni, zanemaren i sam kao i bilo koji čovek. U snu, Bog mu je otkrio tajnu svrhu njegovog života i rada. Dante je, u čudu, napokon saznao ko i šta je bio, te blagoslovi svoje nevolje. Predanje kaže da je, probudivši se, osetio da je primio i izgubio nešto beskonačno, nešto što neće moći da povrati, pa čak ni da nazre, jer je mašinerija sveta suviše složena u odnosu na jednostavnost ljudi.

Horhe Luis Borhes








happy


Poslednji izmenio Dala dana Sre 31 Avg - 11:35, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Sre 31 Avg - 11:29

Granice 
 
Ima jedan Verlenov stih koga se neću sjetiti,
ima jedna obližnja ulica zabranjena mojim koracima, 
ima jedno ogledalo koje me je posljednji put vidjelo,
imaju jedna vrata koja sam zatvorio do kraja svijeta.
Među knjigama moje biblioteke (gledam ih)
ima jedna koju nikada neću otvoriti.
Ovog ljeta ću napuniti pedeset godina;
smrt me nagriza, bez prestanka.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Sre 31 Avg - 11:30

Trenutak samo 
 
Kada bih svoj život mogao ponovo da proživim
pokušao bih u sljedećem da napravim više grešaka,
ne bih se trudio da budem tako savršen,
opustio bih se više.
 
Bio bih gluplji nego što bijah, zaista
vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.
 
Više bih se izlagao opasnostima, više putovao,
više sutona posmatrao, na više planina popeo,
više rijeka preplivao.
 
Išao bih na još više mjesta na koja nikad nisam otišao,
jeo manje boba, a više sladoleda,
imao više stvarnih a manje izmišljenih problema.
 
Ja sam bio od onih što je razumno i plodno
proživio svaki minut svoga života: imao sam,
jasno, i časaka radosti. 
 
Ali kad bih mogao nazad da se vratim,
težio bih samo dobrim trenucima.
Jer, ako ne znate, život je od toga sačinjen,
od trenova samo; nemoj propuštati sada.
 
Ja sam bio od onih što nikada nikuda nisu išli bez
toplomera, termofora,
kišobrana i padobrana;
kad bih opet mogao da živim,
lakši bih putovao. 
 
Kada bih ponovo mogao da živim,
s proljeća bih počeo bosonog da hodam
i tako išao do kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao,
više sutona posmatrao i sa više djece igrao,
kad bih život ponovo pred sobom imao.
 
Ali, vidite, imam 85 godina, i znam
Da umirem.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Sre 31 Avg - 11:30

Nepoznata ulica
 
Golubijom polutamom
nazivali su Jevreji početak večeri, 
kada sjenka još ne uspori korake,
a spuštanje noći se opaža 
kao prijatna padina.  
U tom času kad svjetlost
ima finoću pijeska,
put me je vodio nepoznatom ulicom
otvorenom u plemenitoj širini terase
čiji su gipsani vijenci i zidovi imali
njezne boje kao samo nebo 
koje je pozadinu činilo uzbudljivom
Sve – osrednjost kuća, 
skromnost stubića i zvekira, 
možda nada da će se pojaviti neka djevojka na balkonu – 
nadimalo mi je željno srce
kao bistra suza.
Možda je ovaj trenutak srebrnog sutona
preneo svoju nježnost na ovu ulicu 
učinivsi je stvarnom kao stih
zaboravljen i ponovo nađen.  
Tek kasnije sam shvatio
da je ta ulica tuđa, 
da je svaka kuća veliki svijećnjak 
u kome životi ljudi gore
kao usamljne svijeće, 
da svaki naš nepromišljeni korak 
prolazi golgotama.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Sre 31 Avg - 11:31

Svanuće 
 
U dubokoj opštoj noći, 
koju jedva opovrgavaju svjetiljke, 
zalutali nalet vjetra 
uvredio je ćutljive ulice 
kao uzdrhtalo predosjećanje 
groznog svanuća koje tumara  
zapuštenim predgrađima svijeta.
Radoznalo zagledan u tamu 
i prestrašen prijetnjom svitanja,
doživio sam strahovitu pretpostavku 
Šopenhauera i Berklija, 
koji tvrde da je svijet 
djelatnost duha,  
san duša,  
bez osnove, namjere i prostornosti. 
A kako ideje  
nisu vječne kao mermer,  
već besmrtne kao šuma ili rijeka,  
ranije učenje  
dobilo je u zoru drugi oblik, 
a praznovjerje tog trenutka, 
kad se svjetlost poput ladoleza  
puže po zidovima tame,  
prevarilo mirazom  
i nacrtalo ovaj kaprico: 
Ako stvari nemaju materijalnost 
i ako je mnogoljudni Buenos Ajres
samo san 
koji sanjaju duše u zajedničkoj opčinjenosti,
i na trenutak 
kada je njegovo bice u velikoj opasnosti,  
a to je drhtavi trenutak svanuća,  
kad malo njih sanja svijet 
i samo nekoliko noćnika čuvaju, 
pepeljastu i tek skiciranu, 
sliku ulica 
koju će kasnije sa drugima dovršiti. 
Čas kada upornom snu o životu 
prijeti opasnost da se razbije, 
čas kada bi Bogu bilo lako
da uništi svoje djelo! 
Ali opet se svijet spasio.
Svjetlost prosijava izmišljajući prljave boje 
i sa izvjesnom grižnjom savjesti 
što sam saučestvovao u uskrsnuću dana
hitam kući, 
bezbojnoj i ledenoj, obasjanoj bijelom svjetlošću, 
dok jedna ptica zaustavlja tišinu 
i dok istrošena noć 
ostaje u očima slijepih








happy
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Pon 12 Sep - 14:21

EFIJALT

I na dnu sna su snovi. Ja svake noći želim
U vodama se tamnim izgubiti, što me čiste
Od pleve dana, ali ispod te vode iste
Što pretposlednje Ništa spremno će nam udeliti
Još neko gadno čudo na sivom dnu biti mora.
Može to biti ogledalo sa odrazom moga lica,
Može to biti vrt neki. Ali uvek je mora.
Od ovog sveta nije. Ne da se imenovati
Ta jeza što me hvata, iz mitske i maglene
Prošlosti. Omrznuta slika progoni mene
I truje moje bdenje kao što mi i mrak trova.
Zašto kad sam ostanem da odmorim se, trudan
Zašto baš tada iz mene nikne ta ruža luda?
(Iz "Duboke ruže" 1975.)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Pon 12 Sep - 14:22

MUZIČKA KUTIJA

Muzika Japana. Škrto se
od klepsidre otkidaju kapi
sporoga meda il' nevidljivog zlata
što u vremenu ponavljaju nit
slabašnu i večnu, tajnovitu i jasnu.
Strah me je za svaku da je poslednja.
One su juče što se vraća. Iz koga hrama,
iz koga sićušnog vrta u planini,
iz kojih bdenja na neznanom moru,
iz koje stidljive tuge,
iz koje izgubljene i ponovo nađene večeri
dolaze meni, svojoj dalekoj budućnosti?
Neću saznati. Nije važno. U toj muzici sam
ja. Želim da budem. Krvarim.
(Iz zbirke "Istorija noći", 1977)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   

Nazad na vrh Ići dole
 
Horhe Luis Borhes
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Horhe Luis Borhes
» Horhe Luis Borhes
» Horhe Luis Borhes
» Jorge Luis Borges
» Luis Álvarez Catalá
Strana 6 od 7Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-