Generalpukovnik ser Adrijan Pol Žislen Karton de Viart je "najzanimljiviji" čovek na Vikipediji, a kada pogledate šta sve piše na njegovoj stranici, neće vam biti teško da shvatite i zašto.
Karton de Viart ima listu titula, priznanja i medalja koja je podjednako dugačka kao i njegovo ime. Međutim, šta je potrebno učiniti da bi se dobile sve te brojne titule i priznanja?
Vikipedija tvrdi sledeće:
„Borio se u Burskom ratu, Prvom svetskom ratu i Drugom svetskom ratu na strani Britanske imperije Bio je upucan u lice, glavu, stomak, zglob, nogu, kuk i uvo. Preživeo je pad aviona, uspeo je da pobegne iz ratnog logora i odgrizao je svoje prste kada doktor nije mogao da ih amputira. Nakon svega toga izjavio je - Da budem iskren, zaista sam uživao u ratu“.
Ser Adrijan Pol Žislen Karton de Viart rođen je u Belgiji, živeo i tamo, ali i u Egiptu, Engleskoj, Indiji, Južnoj Africi, Poljskoj i Kini. Studirao je na Univerzitetu Oksford pre nego što ga je napustio kako bi se borio u Burskom ratu.
Pominje se i trenutak kada je sam sebi izvadio oko, pošto zbog njega nije mogao da nišani, a onda je iz taksija izbacio i stakleno oko - zato što ga je nerviralo.
Vežbao je svaki dan, igrao je polo i odbijao je da nosi italijanska odela koja je nazivao „to su moja "švalerska" odela“. Njegovi prijatelji su mislili da je „divan“ i šalili su se da mu treba odati priznanje za njegov „nepristojan jezik“.
Tokom svoje vojne karijere bio je savetnik Vinstona Čerčila posle Drugogo svetskog rata i bio je nezvanični diplomata tokom svakog velikog rata dvadesetog veka.
U njegovoj šezdesetoj godini mlađi generali su mu rekli da je previše star da vodi trupe, ali se onda ispostavilo da je nezamenjiv za vojsku Velike Britanije tako da je vrlo brzo vraćen iz penzije.
U svojoj šezdesetprvoj godini uspeo je da prokopa put iz zarobljeničkog kampa nakon čega se nedelju dana pravio da je italijanski seljak - iako nije znao ni reč italijanskog jezika.
Godinama kasnije, sapleo se o kokos u Burmi nakon čega je "izlomio kičmu" na nekoliko mesta. I to je preživeo i doživeo duboku starost.
I uprkos svim dostignućima, ipak nije imao puno dara za politiku. Umesto diplomatskih veština, posedovao je neverovatan entuzijazam kada je rat u pitanju. Ne samo da ga je zvao zabavnim, već je bio zbunjen željom ljudi da žive u miru kada je rat toliko zabavan.
Zaista je neverovatno kako do sada niko nije rešio da njegov krajnje neobičan život pretvori u film.
Međutim, Holivud baš i nije rad da pravi film o jednookom ratnom heroju bez prstiju čiji je omiljeni sport bio lov na divlje svinje i koji je navodno bio nepriznati sin kralja Belgije.
Fransisko Pizaro (oko 1475.-26. jun 1541.) je bio španski konkvistador, osvajač Carstva Inka i osnivač grada Lime. Za otkup poslednjeg cara Inka Ataualpe tražio je sobu punu zlata i dve sobe srebra. Atahualpu je ubio, iako je Atahualpa platio taj ogroman otkup.
Prema jednim izvorima je rođen 1471., a prema drugima 1475.-1478. Rođen je u Truhilju u Španiji. Bio je rođak Ernana Kortesa, osvajača Meksika. O njegovom detinjstvu se malo zna, ali izgleda da nije bio obrazovan, s obzirom da je bio nepismen. Kada je saznao za postojanje Novog sveta nalazio se u Sevilji. Otplovio je 1502. u Latinsku Ameriku, gde učestvuje u raznim španskim misijama i osvajanjima. Pratio je Vaska Nunjeza de Balbou 1513, kada je Balboa otkrio Pacifik prešavši Panamu. Podigli su naselje u Panami, gde se Pizaro naselio i postao stočar.
Na prvu ekspediciju u Južnu Ameriku 1522. krenuo je sa Paskvalom de Andagojom. Od urođenika je saznao za postojanje zemlje bogate zlatom, na reci Piru (to je bio Peru). Andagoja je osnovao ekspediciju i krenuo u potregu za ovim zemljama, međutim između Ekvadora i Kolumbije se teško razboleo, te je odlučio da se vrati. Po povratku, Andagoja je raširio priču o zlatnoj zemlji koju je nazvao (Eldorado). Pošto je prethodno Ernan Kortes uspeo u Meksiku, Pizaro je poverovao i odlučio da krene u osvajanje carstva Inka.
Još dok je bio u Panami, Pizaro se uortačio sa sveštenikom Hernandom de Lukom i vojnikom Dijegom de Almagrom. Njih trojica su odlučila da osvojene teritorije međusobno podele. Pizaro postaje komadant, Almagro je bio zadužen za snabdevanje hranom i oružjem, a de Luka je bio zadužen za finansije.
Dve godine nakon prve ekspedicije krenuli su na drugu ekspediciju. Imali su problema dok nisu dobili odobrenje guvernera Paname. Krenuli su sa dva broda, 160 ljudi i nekoliko konja. Došli su do reke San Huan mnogo južnije nego prvi put. Nakon dolaska u Kolumbiju razdvojili su se. Pizaro je ostao da ispita nove i pogibeljne močvarne teritorije obale Kolumbije, a Almagro se vratio u Panamu po pojačanja. Pizarov glavni kormilar Bartolomeo Ruiz nastavio je da plovi južnije i posle prelaska ekvatora našao je i zarobio domorodački splav, na kome je bilo mnogo tekstila,keramike i nekih zlatnih i srebrenih predmeta i dragulja.
Bartolomeo Ruiz je otplovio do Pizara. Zlato privlači pažnju Pizara i njegovih ljudi, koji su bili iscrpljeni bezbrojnim poteškoćama u Kolumbiji. Dolazi im Almagro sa snabdevanjem i novih 80 ljudi. Odlučili su da otplove do mesta gde je Bartolomeo Ruiz našao splav sa zlatnim predmetima. Na putu su imali problema sa jakim vetrovima i morskim strujama, ali došli su do Atakame na obali Ekvadora. Tu nailaze na domorodačko stanovništvo koje su pre toga Inke pokorile. Domoroci su bili ratoborni i mnogo brojniji, tako da Španci odlučuju da ostanu na brodu.
Odlučeno je da Pizaro sačeka na sigurnom mestu, na jednom ostrvu, a da se Almagro vrati po pojačanja u Panamu. Almagro je nosio zlato kao dokaz isplativosti ekspedicije, ali novi guverner Paname ne odobrava novu ekspediciju 1527., jer je ostao bez mnogo ljudi. Guverner Paname šalje dva broda pod komandom Huana Tafura da vrati Pizara i ostale u Panamu. Pizaro odbija da se vrati u Panamu, a svojim ljudima je povukao crtu na pesku i rekao da odaberu da li će ostati ili se vratiti u Panamu. Samo 13 ljudi je ostalo sa Pizarom. Tih 13 je prozvano "Trinaestorica slavnih".
Ernando de Luka je uspio nagovoriti guvernera da mu dade brod da vrati Pizara za 6 meseci i da potpuno odustanu od Perua. De Luka i Almagro su iskoristili tu priliku i pridružili se Pizaru. Odlučili su da slede preporuke Bartolomea Ruiza i krenuli su južnije, tako da su aprila 1528. došli do Tumba na obali Perua. Domoroci su ih gostoljubivo dočekali, a Pizarovi ljudi su tokom sledećeg dana mogli da razgledaju okolinu i da se uvere u neverovatno bogatstvo zemlje. Videli su zlatne i srebrne dekoracije na kući poglavice. Zlato je bilo vidljivo na više mesta.
Domoroci su bili gostljubivi, zvali su Špance "deca sunca", zbog oklopa. Španci su po prvi put videli lame. Konkistadori su imali prilike da vide bogatstvo zemlje, koju nameravaju osvojiti. Odlučili su da se vrate u Panamu da bi pripremili konačno osvajanje zemlje Inka. Pre toga krenuli su i južnije da bi istražili ima li što zanimljivog, tako da su došli do devetog stepena južne geografske širine. Kad su se vratili u Panamu, novi guverner Paname nije odobrio treću ekspediciju, pa je Pizaro odlučio da traži odobrenje lično od kralja. Krenuo je u proleće 1528. iz Paname i stigao je u Sevilju tokom leta. Kralj Karlo V je bio u Toledu i primio je Pizara. Pizaro je kralju ispričao o zemlji bogatoj zlatom i srebrom, koju su istraživali njegovi ljudi, da bi širili carstvo Kastilje. Kralj je tada kretao na put u Italiju i obećao je da će podržati Pizarovo osvajanje Perua. Dok je kralj bio odsutan kraljica Izabela Portugalska je potpisala 1529. dokument , kojima daje Pizaru odobrenje da osvoji Peru. Pizaro je imenovan guvernerom nove zemlje i vicekraljem. Međutim kraljica je zahtevala da skupi najmanje 250 ljudi.
Pizaro je sa sobom poveo svoju braću. Krenuo je januara 1530. sa 180 ljudi i 27 konja prema Panami. Iz Paname je krenuo u treću i konačnu ekspediciju, u osvajanje Perua 27. decembra 1530.
Tokom 1532. iskrcao se blizu Ekvadora, gde je prikupio zlata, srebra i dragog kamenja i poslao ga u Panamu Almagru, koji je skupljao nove ljude. Tu je imao sukob sa domorocima Punjanima, u kome je poginulo tri Španca i 400 domorodaca. Kada su došli do Tumba, gde su prethodno bili gostoljubivi domoroci, našli su da je zlatno mesto uništeno i razoreno u napadu Punjana.
Pizaro odlučuje da krene u unutrašnjost Perua. Uspostavljaju prvo špansko naselje u Peru. Konkistador Ernando de Soto je odatle krenuo u dalja istraživanja, pa se vratio od Inka sa pozivom da se sretnu sa Špancima.
Poglavica Inka Ataualpa odmarao se u severnom Peruu, blizu Kahamarke u obližnjim termalnim banjama. Pizaro je došao sa 180 vojnika i 27 konja na sastanak sa Ataualpom. Ataualpa zabranjuje Špancima boravak u njegovoj zemlji, pa je Pizaro napao Ataualpinu vojsku 16. novembra 1532. u bici kod Kahamarka. Španci su pobedili, a Pizaro je pobio 12 Ataualpinih gardista.
Zatvorio je Ataualpu i tražio je veliki otkup. Ataualpa je ispunio obećanje i jedna soba je napunjena zlatom, a dve sa srebrom da bi on bio oslobođen. Pizaro je obećao da će pustiti Ataualpu, kada ovaj napuni sobe zlatom i srebrom. Pizaro je prekršio reč, pa je osudio Ataualpu za ubistvo brata i napad na Pizarove ljude. Ataualpa je ubijen 29. avgusta 1533.
Pizaro zauzima Kusko 1533., a španskom kralju Karlu V piše da je to najveći i najfiniji grad u celom novom svetu i da bi građevine Kuskoa bile smatrane istaknutim čak i u Španiji . Pizaro je u Mantaro dolini uspostavio španski glavni grad Perua 1534. Pošto je glavni grad bio daleko od mora Pizaro je osnovao Limu na peruanskoj obali 18. januara 1535. Osnivanje Lime je smatrao jednom od najvažnijih stvari u životu.
Inke su pokušale da povrate Kusko, ali porazio ih je Almagro. Između Almagra i Pizara izbio je sukob oko granica njihovih jurisdikcija. Dolazi do sukoba Pizarove braće i Almagra, koja završava 1538. porazom i ubojstvom Almagra. Almagrovi sledbenici organizirali su urotu, koja je završila uspešnim atentatom na Pizara u njegovoj palači u Limi 26. juna 1541.
Iza Pizara su ostala deca melezi. Pizaro je bio oženjen Atahualpinom ćerkom i unukom Huana Kapaka
Pizarova i Kortesova osvajanja bila su slična po stilu. Pizaro je u sukobu sa Inkama imao jako malo vojnika. Mnogi Peruanci ga smatraju kriminalcem, jer je naredio da se Ataualpa ubije, iako je poglavica platio otkup napunivši jednu sobu zlatom, a dve srebrom. Smatra se da je vrednost otkupa u današnjem novcu oko 2,5 milijarde dolara.
Heinrich Luitpold Himmler je bio zapovjednik SS-a i Gestapa, te jedan od najmoćnijih ljudi nacističke Njemačke.
Himmler je postao jedan od glavnih organizatora Holokausta. Kao osnivač i nadležni u nacističkim koncentracijskim logorima i Einsatzgruppen odredima smrti, Himmler je imao svu oblast da implemetira genocid između 4 i 6 miliuna ljudi na industrijskoj skali. Taj genocid odnosio se pretežito na židove, ali i druge rase, nacionalonosti i uvjete s kojima se nije slagala nacistička ideologija, ali za genocid koristio se i “posebni tretman” (Sonderbehandlung) kao ubojstva u plinskim komorama.
„Englezi su smislili sjajnu šalu! Pričaju kako će da me uhvate ili da me sruše.“ To je rečenica koja najbolje opisuje najboljeg pilota Prvog svetskog rata, Manfreda fon Rihthofena.
Da, Englezi to nisu uspeli, uspeo je neko drugi, ali do tada je najveći as na nebu već upisao svoje ime u istoriju. Velikim slovima i za sva vremena. Ili, da budemo precizniji, upisao je nadimak – Crveni baron. Kada su ga pitali zašto je odlučio da svog „Fokera“ ofarba u jarku crvenu boju, on je rekao da ne postoji nikakav poseban razlog za to.
Kasnije je razlog postao očigledan. Kad god bi pogledali ka nebu i ugledali crvenu letelicu, znali bi ko je unutra. A unutra je bio upravo Manfred Albreht Frajher fon Rihthofen, u to vreme poznat kao Crveni baron, Crveni vitez, Crveni đavo, Mali crveni. Čovek koji je do svoje 25. godine oborio tačno 80 neprijateljskih aviona i tako ušao u istoriju kao najuspešniji pilot tadašnjeg ratnog vazduhoplovstva.
Rođen je u nemačkom carstvu, u gradu Breslau (današnji Vroclav, Poljska) 2. maja 1892. godine. Još kao dečak, aktivno se bavio jahanjem i lovom što ga je i navelo da se pridruži armiji nemačkog carstva, iako njegovo ime u prevodu znači čovek od mira.
Borio se u Velikom ratu i na zapadu i na istoku, a bio je izviđač u konjičkom puku. Međutim, novine u tadašnjem ratovanju, mitraljezi i bodljikava žica, dovele su do toga da konjica izgubi svoju nadmoć, a to je navelo Manfreda da podnese zahtev za prijem u nemačko ratno vazduhoplovstvo. Njega je primetio Osvald Belke i uvrstio ga u sastav svoje jedinice. To je bila elitna lovačka eskadrila Jasta 2.
17. septembra 1916. godine, Baron je zabeležio svoju prvu pobedu na nebu iznad Kambrea u Francuskoj. Tada je Manfred poslao pismo svom prijatelju u Berlinu koji je bio zlatar i naručio srebrni pehar na kojem je bio ugraviran datum njegove prve pobede i tip aviona koji je oborio. Ova tradicija trajala je sve do šezdesete pobede, kada je morao da je prekine zbog nestašice srebra u Nemačkoj.
Svedoci prve borbe Crvenog barona kažu da je nesrećni britanski pilot bio toliko blizu Manfreda, da je to praktično bila borba „prsa u prsa“. Britanac je izgubio tu bitku, a Crveni baron mu je odao čast „polaganjem kamena na njegov prelepi grob“.
Već posle svoje 18. pobede, Manfred je dobio najveće vojno odlikovanje, Plavi Maks. Manfred fon Rihthofen je takođe ustalio jedan ritual koji je i danas prihvaćen među pilotima, a to je da pred poletanje dobiju poljubac od svoje voljene osobe.
Koliko je Baron bio predan svojim misijama i koliko je voleo borbu na krilima, potvrđuje i činjenica da je Baron sve što mu se događalo u vazduhu beležio u svoj dnevnik, u kom se može pročitati kako je bio nenormalno uzbuđen pred svoju prvu bitku. Manfred takođe piše kako je iz borbe u borbu mogao da primeti kako čim opazi protivnika zna koliko je iskusan, zna na koji način da ga obori, i zna šta će on uraditi u kom momentu.
Ipak, i pored tog iskustva, on je u jednoj borbi teže ranjen. To je bilo 7. jula 1917. kada je na nebu opazio britansku letelicu, ali je zbog loše procene dozvolio protivničkom pilotu da mu se previše približi i on je ispalio metak koji je pogodio Manfreda u glavu, ali ta teška povreda ipak nije bila smrtonosna, i on se posle oporavka vratio na nebeski front.
Ipak, njegovi saborci su tvrdili kako posle te povrede von Rihthofen nije bio onaj stari. Često se vraćao sa fronta sa mučninama, vrtoglavicama i bio je dosta odsutniji. Nemačka javnost je strepela od momenta Manfredovog stradanja, jer bi to negativno uticalo na moral svih pilota, i zbog toga je nagovorala Manfreda da odustane od daljeg učešća u ratu, ali on o tome nije ni razmišljao.
Sve to je možda pomoglo australijskim vojnicima koji su se proslavili tako što su zauvek prizemljili Crvenog barona. I dan danas se polemiše ko je ispalio smrtonosni hitac kojim je ubijen Manfred von Rihthofen, da li je to bio pilot Artur Roj Braun koji se borio na nebu, ili je hitac došao sa zemlje iz protivavionskog naoružanja Sedrika Popkina.
Poslednja istraživanja više ukazuju na to da je metak koji je prošao kroz srce Crvenog barona došao sa zemlje, ali ipak, u zvaničnim knjigama stoji ime pilota Brauna kao čoveka koji je oborio najvećeg među najvećima.
To je bilo 21. aprila 1918. Iako se to dogodilo pre skoro jednog veka, ime Manfred von Rihthofen i nadimak Crveni baron i danas zaslužuju poštovanje. Kao i sve druge stvari koje su se izmenile za sto godina, isto se dogodilo i sa današnjim pilotima i sa njihovom profesijom.
Ono što je nekada radio Baron na nebu, kada je gledao protivnika u oči dok ga je slao na zemlju, nikada se više neće ponoviti. Piloti više ne polažu kamen na grob svog palog protivnika, a crveni „Foker“ nikada više nije viđen kako krstari nebom iznad Evrope.
Istoriju pišu pobednici. To je činjenica koja se tokom te istorije iznova ponavljala i dokazivala. Iako su te pobede mahom osvajane na političkim stolovima uz obavezna prekrajanja granica i kockarsko trgovanje ljudskim žrtvama, nacionalnim snovima i težnjama, pravi pobednici su oni heroji koji su te pobede učinili mogućima. Krv, suze i znoj maksima je koju je patentirao, verovatno jedan od najvećih političkih umova Vinston Čerčil, nažalost najviše se odnosila na one koji su ideje političkih umova sprovodili u praksi, često zbog toga u istoriji ostajući upisani crnim slovima. Pogledajmo, ko su neke od najvećih vojskovođa svih vremena..
Ričard Prvi bio je jedan od kraljeva Engleske u periodu između 1189. i 1199. godine. Iako nije vladao duže od jedne decenije, to mu je bilo sasvim dovoljno da postane neprikosnoveni borac na bojnim poljima od Engleske do Turske. Bio je jedan od ključnih ljudi Krstaških pohoda zahvaljujući kojem je Jerusalim ponovo došao u ruke Hrišćana.
Čuveni rob koji se suprotstavio najvećoj imperiji antičkog sveta – Rimu. Naravno, tu pobunu je platio glavom, ali ne pre nego što su za njegovu jednu pale stotine legionarskih. Ovaj gladijator svoje umeće pokazao je i van arena gde su rimski plemići gledajući u njegove oči imali priliku da pogledaju smrti u oči.
Što je kralj Ričard bio za zapad to je princ Saladin bio za istok. Upravo je on svojom veštinom ratovanja, ali i besprekornom taktikom uspeo da otrgne Jerusalim iz hrišćanskih ruku tokom Trećeg Krstaškog rata.
Mijamato Musasaši bio je japanski samuraj i mačevalac izvanrednog umeća u rukovanju mačevima, koji je u japanskoj istoriji sa svojom četom od 60 samuraja ostao zabeležen kao – nepobedivi.
Vladavinu ovog, sigurno najpoznatijeg rimskog imperatora, koja je trajala nekih 59 godina obeležilo je i 59 godina ratovanja. Zaslužan je za najveća vojna osvajanja i proširenja Rimskog carstva, koje se za vreme njegove vladavine prostiralo od Atlantskog okeana do centralne Azije. Kako je završio – svi znamo.
Hanibal pred vratima – rečenica je od koje se i danas drhti kada se pravilno upotrebi. Hanibal je bio jedan od najproslavljenijih, taktički najingenioznijih, ali i najsurovijih vojskovođa Kartagine. Definitivno, poduhvat po kojem je ostao najzapamćeniji jeste prelazak Pirineja slonovima i „kucanje“ na vrata Rima u pohodu osvajanja Italije. Istina, ovo mu nikada nije pošlo za rukom, ali Rimljane je svakako prilično namučio pre konačnog poraza.
Sun Cu jedan je od najbrilijantnijih imperatora dinastije Wu. Osim što je bio u potpunosti nepobediv, Sun Cu je i tvorac Veštine ratovanja, priručnika ratovanja koji u vodama vojevanja i danas važi za Bibliju svih strategija, tehnika i taktika.
17. kralj Sparte i jedno od dece kralja Anaksandridasa 2. vojskovođa je koji je najzapaženiju ratnu ulogu odigrao u bici u Termopilskom klancu, ali se još dugo pre toga verovalo da je zbog svoje snage i odvažnosti direktni potomak Herkula.
Za makedonskog vladara i vojskovođu Aleksandra Velikog smatra se da je jedan od najvećih vojnih stratega i vojskovođa svih vremena. Zahvaljujući njemu malena Makedonija je svojim granicama dotakla daleki svet mistične Indije. Aleksandar je postao uzor brojnim borcima koji su u njegovim postupcima pronašli inspiraciju za svoje pohode. Hanibal, Pompej, Cezar samo su neki od tih koji su sledili Aleksandrov svetli primer…
Ubijeni libijski diktator Moamer el Gadafi je jedna od najslikovitijih licnosti u svetskoj politickoj areni. Jos ga nazivaju "zrtvom mode", a zasto, pogledajte sami...
Njegovo puno ime je: Moamer ben Muhamed Abu Menijar Abdel Salem ben Hamid el Gadafi.
Jedan od prvih koraka Gadafija kada je dosao na vlast, bila je reforma kalendara: u njemu su promenjeni nazivi meseca u godini.
U aprilu 2001.g. libijski lider je pozvao africko stanovnistvo da protera belce sa Crnog kontinenta i zatrazi kompenzaciju za "kolonizaciju i genocid" na africkoj zemlji.
Povremeno je Moamer el Gadafi ispoljavao veliko razumevanje za disidente. 1988.godine je naredio da se buldozerom slome kapije zatvora Furnas u Tripoliju i oslobodi 400 zatvorenika, a nakon nekoliko dana je pocepao "crne liste" lica osumnjicenih za disidentsku delatnost.
1989.g. za vreme posete predsednika Sirije Hafeza el Asada Libiji, pukovnika Gadafija je napao fanatik naoruzan macem. Napadac je ubijen od strane pukovnikovih telohranitelja.
1996.g. za vreme prolaska Gadafijeve kolone ulicama grada Sirta, desila se eksplozija automobila-bombe. Libijski lider nije povredjen, ali je u rezultatu atentata poginulo sest ljudi. Kasnije je agent britanske obavestajne sluzbe MI5 Dejvid Sejler obznanio da je iza pokusaja ubistva stajala britanska obaveštajna služba MI-6.
1998.g. u blizini libijsko-egipatske granice nepoznati izvrsioci su pucali na libijskog lidera, ali ga je svojim telom zastitila Ajsa, glavna telohraniteljka Moamera el Gadafija i poginula, a jos 7 cuvara je ranjeno. Sam Gadafi je lakse ranjen u lakat.
Gadafi iznosi svoj predlog o stvaranju Ujedinjenih drzava Afrike.
Gadafi je proglasio engleskog dramskog pisca Vilijema Sekspira arapskim emigrantom - prema njegovim podacima, pre nego sto je otputovao u Englesku, pisac se zvao Seik Zubeir.
2006.g. Moamer el Gadafi je proglasio Libiju "otadzbinom Koka-Kole" i zatrazio odstetu od kompanije "Coca-Cola".
Za vreme svoje posete Apeninskom poluostrvu, u novembru 2009.g., Moamer el Gadafi je pozvao nekoliko stotina privlacnih italijanki u svoju rezidenciju u Rimu i pokusao da ih ubedi da promene veru i predju u islam.
U avgustu 2008.g. tokom susreta vise od 200 africkih kraljeva, sultana, emira, seika i vodja plemena, Moamer el Gadafi je izabran za "kralja svih kraljeva Afrike".
Naslov: Re: Najveći ratnici u povijesti, junaci i zločinci Pon 8 Dec - 15:12
Vladari plime i oseke
Nije koliko si vodio bitaka nego jesi li dobio ijedan rat. Kada Istorija zbira rezultate, ne pita koliko je lobanja ugrađeno u pobedničku Ćele-kulu, nego šta je ostalo na talonu. To je - nažalost ili ne - kriterijum Istorije.
Josif Visarionovič Staljin likividrao je mnoštvo ljudi u policijskim čistkama dvadesetih i tridesetih godina prošlog stoleća, ali je ostao veličina u Istoriji po ratu koji je vodio i dobio protiv nemačkog fašizma - jednog od najvećih zala u dosadašnjim letopisima naše Planete.
Vinston Čerčil je u vreme Prvog svetskog rata bio odgovoran za katastrofalnu vojnu kampanju u turskim Dardanelima i u Krimskom ratu; tukao se posle u rovovima u Francuskoj gde nije ostao poznat po herojstvima, ali je kao lider Britanije dobio zajedno sa Rusijom i saveznicima, rat sa Hitlerom. Šta god da je posle toga učinio, a bilo je svakakvih gafova, i danas je u Engleskoj nacionalna politička veličina kojoj mnogi ne nalaze ravnu u celoj britanskoj prošlosti.
Engleski kralj Henri Osmi - kad smo već kod Engleske - bio je sladostrasnik i krvnik bez skrupula. Ubio je dve od svojih šest žena kada bi ih izgustrirao. Hladnokrvno je posekao i svog vrhovnog sveštenika, tadašnjeg poglavara dominirajuće, Katoličke crkve u Engleskoj, kardinala Tomasa Vulzija, samo zato što kardinal nije uspeo (sumnjao je da nije hteo) da mu od pape u Rimu izdejstvuje blagoslov da se razvede od Katarine Oregonske i oženi Anu Bolen...
Ali, od šesnaestog veka (1593), pa do danas, Engleska slavi njegovih ruku delo: naljutio se, eto, na Papu; raskrstio sa katoličanstvom u Engleskoj; rekao Vatikanu istorijsko baj-baj i ostavio Englezima iza sebe i danas vladajuću, nezavisnu od Rima, Anglikansku crkvu (1531). Sve to nakon što je pozatvarao sve katoličke manastire na Ostrvu i konfiskovao im imanja i novac.
Zahvalna Engleska pominje ga danas - ma koliko da je bio oličenje nemorala i greha - sa respektom, a u vreme kada je raskrstio sa Papom bio je najpopularniji kralj u celokupnoj dotadašnjoj istoriji monarhije na Ostrvu.
Kralj danskih Vikinga Knut postao je (1017) kralj Engleske koja decenijama pre njega nije imala nijednu godinu mira. Pod Knutom, Engleska sedamnaest godina nije izvlačila mač iz korica; smatran je zbog toga u narodu božanstvom koga je zemlji Engleskoj poslalo samo nebo. Legenda ga čak opisuje kako je znao da, sedeći na njegovom kraljevskom prestolu, plovi na morskim talasima - "vladao je plimom i osekom".
Legenda ili ne, Knut je iza sebe ostavio monument od sedmanest godina blagoslovenog mira i prosperiteta u inače turbulentnoj Engleskoj koja je, do njega, znala samo za krv i suze. Ali, pre nego što je bio primoran da napusti presto i pobegne nazad u Dansku, hladnokrvno je posekao ruke, uši i noseve svim engleskim taocima.
Veliki ljudi, eto, i kada počine strašna nepočinstva, znaju da pokolenjima iza sebe ostave nešto.
Mali ljudi koje istorijski incident izbaci na vrh, redovito ostavljaju iza sebe samo krupne štete ili, u najboljem slučaju - ništa.
vesti
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
katarina
MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
Naslov: Re: Najveći ratnici u povijesti, junaci i zločinci Pet 6 Feb - 14:35
Eugen Savojski: Vatra, pljačka, razaranje Sarajeva
Sredinom 1683. godine Osmanlije su izvršile dvomjesečnu opsadu habsburške prijestolnice. Austrijanci su se, ipak, uz pomoć saveznika, uspjeli odbraniti i nanijeti velike gubitke snagama Kara Mustafe paše. Iako nije bio Austrijanac, u toj bici učestvovao je i mladi princ habsburških korijena Eugen Savojski.
Eugen Savojski rođen je 18. oktobra 1663. u Parizu, a umro je 21. aprila 1736; bio je princ, austrijski vojskovođa i državnik. Smatran je najvećim vojskovođom svoga vremena, a porijeklo vuče iz sporedne porodične linije savojske dinastije
Na inicijativu Pape Inocenta XI oformljena je Sveta liga koju su činile Habsburška monarhija, Mletačka Republika i Poljsko-Litavska Unija, a u cilju dalje borbe protiv Osmanlija.
Predvođeni Eugenom Savojskim, habsburški vojnici su 1689. oslobodili Mađarsku da bi uslijedili 'uspješni napadi' na preostali dio osmanske teritorije.
Savojski je početkom oktobra 1697. krenuo iz Osijeka u Sarajevo, a u središte Bosanskog sandžaka stigao je 22. oktobra i zatražio da se grad preda, te vlastima uputio pismo, kojeg su odnijeli zastavnik i trubač.
"Ova naša opomena učinjena je u dobroj namjeri, ali izjavljujemo, ako se ona ne uvaži, i ako ostanete uporni, da će se naša dobrota izvrgnuti u strogost, pa ćemo sve uništiti mačem i vatrom. nećemo poštedjeti ni dijete u majčinoj utrobi jer je pripravljena i teška artiljerija", stoji u pismu Eugena Savojskog.
Savojski u pismu naglašava kako nisu došli "žrtvovati još ljudske krvi", te insistira da mu iz Sarajeva pošalju izaslanika, jer će u protivnom on nastaviti svoj marš; ističe da naknadno neće ništa uvažavati kada se vojska približi gradu.
U svom pismu Eugen podsjeća na to koliko je u njegovom pohodu "proliveno otomanske krvi", te je upozorio građane Sarajeva da se ne zavaravaju nadom u uotpor.
Pljačkanje i paljenje grada
O napadu Eugena Savojskog na Sarajevo malo se zna. Najviše podataka može se saznati iz njegovog dnevnika kojeg je vodio.
U njemu, između ostalog piše, o tome kako je Eugen, 23. oktobra., tokom marširanja na Sarajevo, sat i pol daleko od tabora, sreo zastavnika kojeg je poslao dan ranije u grad da uruči pismo. Zastavnik je bio vidno ranjen, dok je trubač ubijen "za vrijeme divljeg bijega stanovnika iz Sarajeva".
Kako je napisao u svom dnevniku, a čiji su dijelovi objavljeni u djelu Noela Malcolma Povijest Bosne, Savojski je svoje jedinice rasporedio na jednu uzvisinu iznad grada odakle je krenuo u napad. Po informacijama iz dnevnika, konjicu je činilo 4000 ratnika uy podršku 2500 vojnika koji su marširali na Sarajevo. Osim toga Eugen je na raspolaganju imao i artiljeriju.
"Turci su već bili sklonili najvrjednije stvari, ali su svejedno ostavili za sobom veliku količinu svakojake robe. Pred večer je grad planuo. Inače se nalazi na široku prostoru i potpuno je otvoren; ima 120 lijepih džamija. Sutradan sam još ostao u Sarajevu. Prepustili smo grad i svu okolicu vatri. Naš jurišni odred koji je progonio neprijatelja vratio se s bogatim plijenom i mnogo žena i djece, nakon sto su pobili svu silu Turaka", napisao je u svom dnevniku Eugen.
Po pisanju Eugena Savojskog mnogi kršćani su dolazili i molili da se sklone u njegov tabor te da napuste zemlju zajedno sa austrijskom vojskom. Prema pisanju historičara, sa habsburškim trupama je BiH napustilo i hiljade katolika.
Prilikom spaljivanja grada, uništen je veliki broj knjiga. Kako je pisao Andras Riedlmayer, ekspert za uništenu islamsku vjersku i kulturnu baštinu, u to vrijeme je u Sarajevu bila i sarajevska Hagada, koja je spašena.
Po pisanju bosanskih Franjevaca, u Sarajevu je ostalo oko tridesetak hiljada mahom seoskog i prigradskog stanovništva. Skoro cijela infrastruktura grada bit će potpuno uništena.
Eugen Savojski (Eugène de Savoie-Carignan) rođen je u Parizu, 18. oktobra 1663. godine. Napoleon I smatrao je Eugena jednim od sedam najvećih komandanata u historiji.
Prvobitno mu je bila namijenjena svećenička karijera, ali se sa devetnaest godina odlučio za vojni poziv i htio se pridružiti francuskoj vojsci gdje je odbijen. Kako je imao habsburške korijene, pridružio se vojsci Leopolda I, kralja Njemačke, Ugarske, Švicarske, Češke, te vladara drugih habsburških posjeda.
Po pisanju književnika Valerijana Žuje za Slobodnu Bosnu, Eugen je bio obilježen kao učesnik u homoseksualnim orgijama, a isti autor prenosi mišljenje vojvotkinje od Orleana o Eugenovom fizičkom izgledu, tačnije o "velikom nosu i istaknutim zubima". Najveće bitke koje je vodio jesu one kod Mohača, Sente, Petrovaradina i Beograda.
Preminuo je 21. aprila 1736. godine u Beču, najvjerovatnije od upale pluća.
On je heroj austrijske povijesti, dok se svrstava među najveće zločince u historiji u Bosni i Hercegovine.
"Spasio je Austrougarsku monarhiju od najezde Turaka. Dva puta ih je odbio i on je prvi u Evropi koji se Turcima ozbiljno suprotstavio. Do danas su se održale neke tradicije na obilježavanju njegovog lika i djela", pričao je bečki vozač taksija, našem kolegi novinaru Davudu Muminoviću o jednom od najvećih heroja Austrije.
Muminović je bečkom taksisti objasnio da je to "najveći dušmanin Sarajeva. Jedino je on uspio Sarajevo spaliti do temelja", na što mu je taksista odgovorio: "Vjerovatno vam nije drag, ali morate priznati da je bio temeljit. To se vidi i na primjeru Sarajeva".
S.C., Radiosarajevo.ba
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Gost
Gost
Naslov: Re: Najveći ratnici u povijesti, junaci i zločinci Pet 13 Mar - 12:46
Na vrhu liste najsurovijih vladara ikada prvo mesto ubedljivo pripada Mao Cedungu koji je odgovoran za smrt 78 miliona ljudi od 1943. do 1976. godine. Njegova neuspela strategija "Veliki korak napred", koja je podrazumevala odlazak ljudi sa sela i zapošljavanja u fabrikama što je dovelo do masovnih smrti usled nedostatka hrane . "Kulturna revolucija" je takođe odnela brojne žrtve jer su mnogi intelektualci i studenti "edukovani" kroz rad na selu.
3. Adolf Hitler,Jedan od najvećih zločinaca XX veka. Poslao je u smrt 17 miliona ljudi. Bio je opsednut čistoćom rase i smatrao se arijevcem. Verovao je da mu je misija da "istrebi niže rase". Poznata je njegova netrpeljivost prema Jevrejima i Romima.
4. Hideki Tojo,Japanski general za koga se smatra da je poslao u smrt 5 miliona ljudi u II svetskom ratu. Bio je i premijer Japana.
5. Vladimir Iljič Lenjin,Vođa Oktobarske revolucije i osnivač lenjinizma smatra se velikim zločincem koji je odgovoran za oko 4 miliona ljudskih žrtava.
6. Ismail Enver paša, Odgovoran je za genocid nad Jermenima. To je prvi zabeležen slučaj genocida u istoriji. Ubijeno je 2,5 miliona ljudi.
7. Pol Pot, Vođa Crvenih Kmera je poslao u smrt 1,7 miliona ljudi tokom svoje surove diktature u Kambodži. Ljudi su umirali u radnim logorima i po zatvorima.
8. Kim il Sung, Upravljao je Severnom Korejom od 1948. do 1994. godine. Njegovom smrću prekinuta je jedna od najdužih apsolutističkih vladavina tokom koje je ubijeno 1,6 miliona ljudi.
8 najsurovijih vladara u istoriji,objavia Srbija danas
Gost
Gost
Naslov: Re: Najveći ratnici u povijesti, junaci i zločinci Pet 13 Mar - 12:54
Uz Adolfa Hitlera,najmračnija ličnost i još veći zločinac bio je dr. Jozef Mengele,iliti Andjeo smrti.Dakle, nadimak mu je Andjeo smrti, a ne Andjeo zla(to je druga osoba-Reyinhard Heydrich- da ne bi bilo zabune).
Josef Mengele je rodjen 16. marta 1911. u mestu Gincburg, blizu Ulma(bavarski Alpi).Ime je dobio po majčinom ocu.Odrastao je uz dva mladja brata, Alojza i Karla, i roditelje koji su bili mnogo strogi, posebno otac.Karl Mengele(tako mu se zvao otac), bio je učesnik 1. svetskog rata i veoma bogat čovek.Imao je u to vreme fabriku poljoprivrednih mašina i zapošljavao je oko 1200 radnika.Medjutim, odmah je naglasio svojoj deci da ne računaju na nasledstvo ako se sami ne izbore za svoje pozicije u društvu, što je značilo da moraju da završe neke studije, zarade prve pare, a tek onda da računaju na deonice u ovoj fabrici.I tako, Josef Mengele 1930. upisuje medicinu na Univerzitetu u Minhenu, a 1937. pristupa Nacističkoj partiji.Upoznaje i Irenu, koja će mu ubrzo postati žena . Roditelji su bili protiv tog braka, jer su smatrali da ona kao pripadnik luteranske veroispovesti ne može biti član njihove porodice.Obuka u tirolskim Alpima je prvi ozbiljniji kontakt Mengelea(sada već doktora) sa SS trupama.Posle toga se sa ženom Irenom seli u Frankfurt, gde iznajmljuju luksuzni stan na obali reke Majne.Zatim sledi njegovo vatreno krštenje: odlazak na Istočni front.Tamo je ranjen, ali i odlikovan za hrabrost, tako da mu ime raste u očima SS glavešina. A onda ono po čemu je ušao u sve crne ratne hronike:Aušvic! Od kada je otišao u taj logor hlade njegovi odnosi sa ženom Irenom,ona mu dolazi nekoliko puta u posetu i kao rezultat jedne od tih poseta radja mu 1944. sina Ralfa.U logoru je odmah stekao autoritet, što i nije bilo teško, jer je završio studije sa najvišim ocenama.Svi ostali lekari su mu podredjeni i slušaju ga bez pogovora. Odmah je stekao i poverenje Adolfa Ajhmana koji mu daje zeleno svetlo za sve njegove eksperimente. A, njih je itekako bilo. Bio je opterećen mononuklearnom reprodukcijom i blizancima. Na hiljade mališana, posebno onih sa plavim očima, ubio je nadajući se da će tako...Pa, ne zna se baš šta je time hteo da postigne, jer malobrojni su oni koji su imali potpuni uvid u njegove hirurške eksperimente. Tvrdi se da je on začetnik promene pola hirurškim putem, a sve ostalo što se o njemu može saznati na temu hirurgije spada u domen nagadjanja i "rekla-kazala". Četiri miliona ljudi je pobijeno u Aušvicu! 18. januara 1945. zauvek je nestao iz Aušvica i sa sobom poneo svu dokumentaciju. Maja 1945. kapitulacija Nemačke i Mengele je u logoru saveznika, ali ubrzo odlazi odatle.Saveznici su tražili samo one koji imaju istetoviranu krvnu grupu na ruci, a kako Mengele to nije imao smatraju ga beznačajnim i puštaju na slobodu(pripadnici SS divizije imali su, za razliku od regularne vojske, istetovirano slovo krvne grupe na unutrašnjoj strani mišice).Jedno vreme se skriva po Bavarskoj, 1949. beži u Italiju, a odatle ga humanitarna organizacija "Odessa" prebacuje u Argentinu, gde je na vlasti poznati prijatelj nacista, Huan Antonio Peron. H.A.Peron je nekad bio ambasador u Nemačkoj i tamo je stekao dosta dobre pozicije. Toliko dobre da su mu nacisti finansijski pomogli da 4.juna 1943. dodje pučem na vlast(konkretno von Therman). On to nije zaboravio i prihvatanjem ratnih zločinaca hteo je da im još jednom izrazi zahvalnost. Sve ono što je najgore sjatilo se u tu zemlju.Tamo je Ajhman, Pavelić, sad i Mengele. Toliko su bezbrižni i sigurni dok je bračni par Peron na vlasti, da se slobodno šetaju i izlaze u neke od elitnih restorana.Mengeleovo je ime, na primer, početkom pedesetih moglo da se nadje u telefonskom imeniku Buenos Airesa.U to vreme posećuje ga otac i obaveštava da Irena želi razvod braka, kako bi se udala za drugog čoveka.Josef Mengele to prihvata i stavlja potpis na papir koji mu je otac doneo.
A, zatim slede problemi...Nemačka traži izručenje Mengelea, a onda se javljaju i ostali zainteresovani:Interpol i izraelski Mossad.Ovi poslednji su najozbiljniji.Dolaze i agenti jugoslovenske tajne službe koji hoće glavu Ante Pavelića.Svakodnevno se vidjaju po restoranima i ćaskaju o tome.Onako, neobavezno uz večeru i piće diskutuju o prethodnom danu.Jedne večeri, jugoslovenski agent sa konspirativnim imenom Nathdal još nije ni ušao u restoran čestito, a Izraelci ga odmah pozdraviše. Mossad- Šta ima novo, nadjoste li tog Pavelića? Nathdal- Ništa, ko da je u zemlju propao, nego platite vi meni piće! Mossad- Zašto, šta je bilo? Nathdal- Tražili smo Pavelića i kompaniju, a naleteli na Ajhmana, znamo gde živi.Nama on nije interesantan, vi ga jurite ako hoćete, evo na ovom papiru je njegova adresa. Pripadnici "Mossada" su to proverili i ispostavilo se da je tačna informacija, a onda su u rekordno kratkom roku uz pomoć iz Izraela uhvatili i deportovali Adolfa Ajhmana. Napravili su samo jedno grešku: objavili su to na sva zvona.To je bila udarna vest u svim novinama i na Tv-u.Da su sačekali da se ta informacija objavi sa par dana zakašnjenja imali bi i Andjela smrti u šaci(već su potkupili neke ljude u argentinskom vrhu,i bilo je pitanje sata kad će ga locirati). Medjutim, i Mengele ima svoje adute: Paragvaj! Tamo je na vlasti diktator Adolfo Strenser, još jedan simpatizer Hitlerove ideologije, koji je doneo zakon po kome državljani Paragvaja ne mogu biti izručeni nekoj drugoj zemlji.A Mengele je , bez problema, dobio pasoš na ime Hoze Mengele. Ali, hapšenjeAjhmana je Mengelea učinilo toliko paranoičnim, da on i Paragvaj smatra nesigurnim mestom, pa odlazi u Brazil gde ostaje do smrti.Tamo boravi kod madjarske porodice Štamer i predstavlja im se kao Švajcarac, oni mu sagradjuju mali toranj sa koga može stalno da osmatra ko prilazi kući.Porodična fabrika "Mengele" šalje mu finansijsku pomoć i kupuje malu kuću u okolini Sao Paola.Ali, on se boji da provodi vreme sam, pa se pridružuje jednoj austrijskoj porodici.
1974. nova afera: sin Ralf(tip mnogo liči na holivudskog glumca Majkla Daglasa) dolazi u Brazil i tu se prvi put sreće sa ocem.Neke nemačke revije objavljuju te fotografije, a Ralfov jedini komentar je:"Ne opravdavam to što je radio, ali ipak otac mi je". I onda 2.februar 1979. Odlazi sa maloprepomenutom austrijskom porodicom na plažu, ulazi do pojasa u vodu, a onda posrće.Doživeo je srčani udar i izdahnuo.Austrijanci ga sahranjuju u grobnici Embu(Brazil).Ali, kako biti siguran da je pokojnik zloglasni doktor Mengele?Javnost zahteva da Ralf i Irena daju uzorak DNK-a, da bi mnoge dileme bile razjašnjene.Oni to odbijaju, ali kad im je zaprećeno da će biti pokrenuta antikampanja protiv fabrike "Mengele" pristaju.Lekari konstatuju sledeće: Po uzorku DNK-a 99% je taj leš biološki otac Ralfa Mengelea. O nacisti Jozefu Mengeleu su snimljena dva filma(Momci iz Brazila i Maratonac).
Tokom XX veka svet je bio svedok smrti i pokolja neviđenih razmera. To je bio vek Holokausta i dva svetska rata, vek u kome su komunisti, nacisti, fašisti i vojni diktatori ubili više od 100 miliona ljudi.
Žrtve su bile iz svih delova sveta – od Ujedinjenog Kraljevstva, Francuke i ostatka Evrope, preko Avganistana i Iraka, pa sve do Koreje i Vijetanama.
Daily Mail je napravio listu najvećih masovnih ubica XX veka.
Na prvom mestu nalazi se Mao Cedung, kineski vođa. Kineski političar i vođa komunističkog režima je najveći masovni ubica u istoriji. Većina njegovih žrtvi bili su Kinezi, koji su nakon dolaska komunista umirali od gladi tokom njegovog “Velikog koraka napred” ili su ubijeni u radnim kampovima tokom Kulturne revolucije. Maova vladavina je dovela do siromaštva ogromnog broja ljudi, a procenjuje se da broj žrtvi iznosi 60 miliona.
Lenjinov naslednik Josif Staljin zauzeo je drugo mesto na ovoj listi. Staljinova poljoprivredna politika dovela je do velike gladi i masovnog izgladnjivanja u Sovjetskom Savezu. Staljinove “čestke” imale su za cilj rešavanje političkih neistomišljenika, a mete su često pogubljene ili zatvarane u radne logore. U gulazima je stradalo nekoliko miliona ljudi, a ukupan broj Staljinovih žrtvi iznosi 40 miliona.
Nacistički vođa Adolf Hitler zauzeo je treće mesto. Najozloglašeniji zločin XX veka, Holokaust, desio se pod njegovim nalogom, a okrutnost metoda nacističke partije i dan danas ne prestaje da šokiraja ljude. Oko 30 miliona ljudi je stradalo u Hitlerovom nastojanju da Treći rajh postane vodeća svetska sila.
Na listi se još nalaze belgijski kralj Lepold (8 miliona žrtvi tokom kolonizacije Konga), japanski general Hideki Todžo (5 miliona japanskih žrtvi u Drugom svetskom ratu), otomanski lider Enver paša (2 miliona Jermena, Grka, Asirca), kambodžanski diktator Pol Pot (1.7 miliona političkih protivnika), severnokorejski vođa Kim Il Sung (1.6 miliona političkih protivnika i civila)…
Jugoslovenski vođa Josip Broz Tito, lider Komunističke partije Jugoslavije i predsednik SFRJ. zauzeo je 13-to mesto na ovoj listi.
Na sajtu Dailymaila navodi se da je za vreme Tita stradalo 570.000 političkih neistomišljenika.
(Telegraf.rs / Izvor: Dailymail)
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Gost
Gost
Naslov: Re: Najveći ratnici u povijesti, junaci i zločinci Čet 4 Jun - 8:10
POSLEDNJI DAN ADOLFA AJHMANA: Evo šta je radio Hitlerov miljenik pre pogubljenja Izaelske vlasti dozvolile su nacističkom ratnom zločincu Adolfu Ajhmanu da vidi suprugu pre nego što je pogubljen 1962. godine, pokazuju podaci iz izraelskog državnog arhiva.
[You must be registered and logged in to see this image.] Arhiv je juče objavio dokumente o poseti Vere Ajhman Izraelu i zapisnike o njenoj 80 minuta dugoj poseti suprugu u zatvoru. Izraelske vlasti dozvolile su posetu iz humanitarnih razloga.
Adolf Ajhman je bio zadužen da sprovede plan nacističkog vođe Adolfa Hitlera o "konačnom rešenju" jevrejskog pitanja u Evropi. Nacisti i njihovi saveznici ubili su tokom Drugog svetskog rata u holokaustu u Evropi šest miliona Jevreja.
Izraelska tajna služba Mosad je 1960. godine otkrila Ajhmana u Argentini, uhvatila ga i tajno prebacila u Izrael, gde mu je uz veliku pažnju svetske javnosti suđeno za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Obešen je 1962. godine, što je bilo i jedini put da je u Izraelu izvršena smrtna kazna. izvor: Dnevno rs
Gost
Gost
Naslov: Re: Najveći ratnici u povijesti, junaci i zločinci Čet 18 Jun - 12:50
Musolini UNIŠTIO DREVNO BLAGO kako bi sagradio tajni bunker Italijanski diktator Benito Musolini, ostaće upamćen kao čovek koji je podržao Hitlera u njegovom nacističkom putu, pritom gurnuvši sopstveni narod u sukob iz koga je izašao ponižen i poražen. Pre kraja svog režima, "Il Duče" je gradio tajne bunkere ispod svojih imanja u Rimu, a sve u pokušaju da zaštiti sebe i svoju porodicu
[You must be registered and logged in to see this image.] Bunker se nalazi ispod rezidencije Benita Musolinija - predivne, neoklasične vile "Torlonija", piše portal Allday.com.
Il Duče je tu živeo sa porodicom od 1929. do 1943. a osim uobičajnih soba, zdanje sadrži i neke neobičnije prostorije, kao što je na primer Musolinijev privatni kasino.
Tokom 1940. godine italijanski diktator je podrumske prostorije počeo da pretvara u dobro opremljen i osiguran bunker. Ono što je nekada bio vinski pordum uskoro je postalo skrovište sa tri tajna izlaza za bekstvo.
Plašeći se da veliki broj ljudi sazna za ove prostorije, Musolini je tokom naredne tri godine napravio još dva bunkera, pa je ispod vile nastao pravi splet tajnih hodnika i kanala.
Srećom za Musolinija, "Torlonija" je bila puna podzemnih etrurskih grobovima. Musoliniju nije smetalo da uništi drevna zdanja kako bi napravio udobno gnezno za bezbednost svoje porodice. [You must be registered and logged in to see this image.] Na kraju, Musolini nije stigao da koristi ove prostorije. Uhapšen je 1943. godine kada je Italija promenila strane u ratu. Musolini je 12. septembra 1943. spasen iz zatvora desantom na Gran Saso koje su izveli nemačke specijalne snage. Zatim je postao vođa Italijanske socijalne republike, satelitskog režima nacističke Nemačke u severnoj Italiji.
Krajem aprila 1945, kada je potpuni poraz bio na pragu, Musolini je pokušao da pobegne na sever, ali su ga uhvatili i likvidirali italijanski partizani. Njegovo telo je odneseno u Milano gde je bilo obešeno.
katarina
MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
Naslov: Re: Najveći ratnici u povijesti, junaci i zločinci Čet 14 Jan - 13:06
Kim Džong-un: Od tihog dečaka do ozloglašenog diktatora
Severnokorejski vođa školovao se u Švajcarskoj i obožavao Majkla Džordana i niko nije mogao da predvidi u šta će se pretvoriti
Proteklih 50 godina svet je navikao na sulude pretnje iz Severne Koreje. Doduše, one obično nisu vodile ničemu.
Ali otkad je vođstvo preuzeo Kim Džong-un, te pretnje kao da su postale snažnije i zloslutnije, pa se mnogi pitaju kakav je to uopšte čovek. A da bismo saznali zašto je neko takav kakav je, ponekad je potrebno da proučimo njegovu prošlost.
Kim Džong-un je rođen 8. januara 1982, 1983. ili 1984. godine. Službena je godina 1982, iako postoje izveštaji koji navode da je godina rođenja promenjena iz simboličnih razloga, uključujući i taj da je trebalo da prođe tačno 70 godina od rođenja Kim Il-sunga i 40 godina od rođenja Džong-ila.
Njegovi roditelji su bili budući severnokorejski diktator Kim Džong-il i Jang Hi. Imao je starijeg brata Kim Džong Čula i mlađu sestru Kim Jo Džong.
Tokom vladavine "Velikog vođe" Kim Il-sunga, dok je naslednik trebalo da bude Džong-il, Džong-unov put je bio manje izvestan pa je živeo kod kuće s roditeljima.
U malo starijem uzrastu, opisan kao sin činovnika severnokorejske ambasade, Džong-una su poslali u englesku međunarodnu školu u Gimligen, u blizini Berna, u Švajcarskoj.
Deca iz razreda su ga opisivala kao povučenog i tihog dečaka i većinu vremena je provodio kod kuće, premda je imao smisla za humor. Navodno se sa svima dobro slagao, čak i s decom koja su dolazila iz država koje su bile neprijatelji Severne Koreje.
Tokom školovanja u Švajcarskoj, mali Kim je imao zidove oblepljene posterima Majkla Džordana. A uprkos tome što je bio nizak i bucmast, njegovi školski prijatelji se prisećaju da je bio prilično dobar u košarci.
"Bio je izrazito takmičarski nastrojen, jako eksplozivan. On je bio taj koji bi vodio igru", izjavio je njegov školski drug, dok je jedan drugi mladić rekao da je mrzeo da gubi i da mu je pobeda bila vrlo važna. Uz to, imao je ogromnu kolekciju Najki patika.
Nakon školovanja u Švajcarskoj, vratio se kući u vojnu školu, tj. pohađao je vojni fakultet sa starijim bratom. Dok je njegov otac gledao smrti u oči, Džong-un se ubrzano peo po političkoj i vojnoj lestvici moći, uprkos tome što je imao malo iskustva.
Nakon što mu je, konačno, umro otac 2011. godine, mladi Kim je ubrzano proglašen vrhovnim vođom Severne Koreje, pa je nasledio četvrtu svetsku najjaču vojsku, nuklearni arsenal i apsolutnu kontrolu nad zemljom. Preuzeo je titulu starijem bratu, kog je njihov otac smatrao "ženskastim" i slabim, a navodno je stariji brat nekoliko puta izjavio i više negativnih reči o tamošnjem režimu.
S obzirom na to da je imao svega tridesetak godina kad je preuzeo vlast, Džong-un je postao najmlađi vođa jedne države na svetu, a postoje priče da su njegovim dolaskom na vlast u stvari rukovodili njegovi teča i tetka, iako je on naredio da se streljaju krajem 2013. godine, kako bi sprečio navodno planirani udar na svoju vladavinu.
Za njega kažu da neverovatno liči na pokojnog dedu, Kim Il-sunga, pa mnogi smatraju da se diktator čak podvrgnuo plastičnoj hirurgiji kako bi mu bio što sličniji.
Kim se oženio bivšom navijačicom i pevačicom, s kojom možda ima dvoje dece, ali ništa nije provereno, jer iako se sa suprugom pojavljuje u javnosti, nije viđan s decom.
Budući da su svi u njegovoj porodici veliki obožavaoci Čikago bulsa, doživeli su ekstazu kad je Severnu Koreju posetio Denis Rodman, pri čemu su se Kimu napokon ispunili snovi iz detinjstva.
B92
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
andjeo
Član
Poruka : 433
Lokacija : Trenutno na Zemlji
Učlanjen : 09.10.2017
Naslov: Re: Najveći ratnici u povijesti, junaci i zločinci Pon 7 Avg - 13:25
Dotakao si jednostrane o timacenja istorije ,Da bi s enesto tumacilo ili tvrdilo treba s e izdici iz jednostranog zapadnog nametanja i tumacanja istorije.. .---Recimo Gadafi po cemu ej on zlocinac i diktator (uzimam za primjer) Sta c emo sa svim zapadnim vodjama ,kraljevima recimo --interesantno je d anigdje neces naci recimo zapadne zlocine ,diktature i ostalo petljanje sv e je ako s e i pojavi opravdano pogotovo u ime nekih sloboda ljudskih prava i demokratije.. Ovbo je veoma kompleksna tema a jedini pravednici su ba sti zapadnjaci koji su pocinili genocid i zlocine po cijelom svijetu....Da Hitlera ne pominjemo on je u samom vrhu ....Za tvoju informaciju navescu ti istorijsku cinjenicu recimo za Belgijance -Brisel je do 1959 ima zooloski ljudski vrt itd itda Eto bas ti "amerikanci"a nisu pravi jer pravi su u Rezervatima su od postanka pocinili Genocid,istebljenje i zatvaranje PRAVIH AMERIKANACA u rezervate bez ikakvih osnovnih ljudskih prava ..ko stoku u tor .Isti ti su pocinili zlocine u 1 i 2 sv ratu vrhunac bacanje atomske bombe na dva grada na civile ne na vojne objekte i slicno vec iskljucivo na CIVILNO STANOVNISTVOi nikom nista to je kao humano bilo.. P a onda bombardovanje Drezdena u njemackoj cisto civilni grad ,pa zatim imao u koreji ,vjetnamu tu su strahoviti zlocini pocinjeni i sv e zataskano ostalo je sv e poznato d a ne nabrajam,a tu su narvno sv eostale kolonijalne drzve koje su isto pocinile genocide i zlocine gdje su valadali -Belgija,Francuska,Portugal,Spanija Holandija,Italija,i naravno najveci kolonijalisti Englezi itd itd d ane nabrajam sve t e zapadne drzave i gle nijedan njjihov predsjednik ili kralj nije prikazan kao diktator ,zlocinac i slicno sve su to drugi..Nigdje s e ne pominje recimo Pinoche.. Jos interesntnije je recimo stvaranje Izraela 1948 na teritoriji Palestine ..Pa recimo ubijanje i proterivanje Palestinaca oid strane Izraelaca itd itd... Ne bitno ej d ati s azapad aodrede ko je diktator ili zlocinac jer ne slusa njih ili nije po njihovoj mjesri ... A Vatikan recimo ucestvovao je u prebacivanju nacistickih naucnika u ameriku ,d ane govorim u svim zlocinima Vatikana nd a domorodackim stanovnistvom i nasilnim preobracanjem na katolicku vjeru ,paljenje na lomacu i inkviziciju..Interesantno opet dodjemo do onih koje zapad oznaci za zlocince i diktatore ... svi su samo oni nikad to nisu bili ..... Bas cudno....
andjeo
Član
Poruka : 433
Lokacija : Trenutno na Zemlji
Učlanjen : 09.10.2017
Naslov: Re: Najveći ratnici u povijesti, junaci i zločinci Pon 7 Avg - 13:26
izvinjavam se mogucim greskama oko pisanja ..
Sponsored content
Naslov: Re: Najveći ratnici u povijesti, junaci i zločinci
Hitskin.com
Himna Haoss Foruma
Facebook
» Brojimo u slikama
» Asocijacije
» Riječ u sebi sadrži neki broj
» Nijedno slovo
» Opiši smajlijem osobu iznad
» Arbun (Pagellus Erythrinus)
» Kuvanje za početnike
» Misli nas "malih" ...
» Pesma za moju dušu
» Uz ovo kuliram
» Čudni tekstovi,nasmej me :))
» Ko je za kolce?
» Pusti nešto osobi iznad
» Uživo...
» A malo bluesa?
» Šta slušate dok kuckate na Haossu?
» Šta trenutno slušate?
» Pozdrav Haossu
» Dame protiv džentlmena