Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Zanimljivosti o piscima

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 9 ... 14, 15, 16, 17  Sledeći
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Čet 23 Nov - 20:20

Џорџ Бернард Шо, ирски драмски писац, је сматрао да је српска ћирилица најсавршеније писмо на свету и један заокружен и логичан систем.
У свом тестаменту је оставио £367,233 Енглезу који успе да реформише и упрости енглеску абецеду по узору на Вукову ћирилицу (једно слово један глас).
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Čet 23 Nov - 20:21

Ернест Хемингвеј је био амерички писац и новинар.
Добио је Пулицерову награду 1953. године за свој роман „Старац и море“ као и Нобелову награду за књижевност 1954. године.
Риболов и лов су му били омиљени хоби. Кад год је путовао, а био је страствени путник, обавезно је са собом носио три ствари: удице, пушку и писаћу машину. Физички снажан, радознао и жедан живота, обишао је Европу, Америку, Кину, Африку, а живео је у Паризу, Ки Весту и Хавани.
Активно је учествовао у Првом светском рату, Грчко-турском рату, Шпанском грађанском рату и Другом светском рату.
Током живота, Хемингвеј је боловао од маларије, рака коже, упале плућа, дијабетеса и многих других болести. Такођер је два пута преживео пад авиона.
Када је осетио да му здравље попушта и онемогућава живот какав је желео да живи, извршио је самоубиство својом омиљеном ловачком пушком 1961. године, завршивши као и његов отац 1928. године.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Čet 23 Nov - 20:21


Момчило Ђујић, свештеник и четнички војвода, издао је 1931. године у Српској православној штампарији у Сремским Карловцима збирку пјесама „Емилијада“.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Čet 23 Nov - 20:21

​Петер Аскарти је написао и дао у штампу свој 1. роман.
Међутим, купаца романа уопште није било и непрекидно је размишљао шта да уради како би продао штампане примерке књиге.
Синула му је идеја и дао је оглас веома занимљивог садржаја.
У новинама је писало: Милионер, висок, елегантан, образован, радо би се оженио с госпођицом која би била у свему слична јунакињи романа „Љубав је победила“ који је написао Петер Аскарти.
Роман је убрзо распродат.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Čet 23 Nov - 20:21

Петар Кочић је основну школу похађао у манастиру Гомионица где му је отац, закалуђеривши се као удовац, био игуман.
Гимназију је почео учити у Сарајеву, али је због србовања истеран из трећег разреда те прешао у Београд и ту завршио гимназију. Филозофију је учио у Бечу.
Он је од оних у низу српских писаца и интелектуалаца, којима је ропство и правдање правде на слободу односило главнину снага.
Уочи Првог светског рата на њему су примећени знаци душевног растројства. Оболели Кочић умро је 27. августа 1916. у београдској душевној болници за време окупације.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Čet 23 Nov - 20:22

Јован Јовановић Змај је имао још 398 псеудонима, од којих су многи били ликови из његових дела, али и имена часописа које је објављивао.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Čet 23 Nov - 20:22

Иво Андрић је 1961. године у Стокхолму примио Нобелову награду уз звуке српске народне песме „Марша на Дрину“.
Он је стару, предратну плочу понео са собом у Шведску и инсистирао да му награда за роман „На Дрини ћуприја“ буде уручена уз ову песму.
Швеђанима се мелодија допала, а песма се муњевитом брзином проширила по целом свету.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Čet 23 Nov - 20:22

Право име Марка Твена је Самјуел Лангхорн Клеменс. Твен је овај псеудоним први пут искористио 1863. године потписавши се тако на крају једног чланка.
Он је у младости био кормилар на параброду који је пловио ријеком Мисисипи. Пролазећи свакодневно кроз неки тјеснац, капетан брода му је говорио „mark twain“, што на енглеском значи „два хвата дубоко“ (хват је мјера за дужину).
Самјуел се касније сјетио тог израза и одлучио да га користи псеудоним.
Такође, био је пријатељ Николе Тесле.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Čet 23 Nov - 20:23

На енглесском двору Марк Твен је био на вечери поред неке даме која је високо дизала нос и жалила се што су га поставили да седи поред ње.
Он јој једног тренутка прошапта:
-Милејди, да ли бисте спавали са мном за милион фунти?
Она помисли на нагомилане дугове, на бал на коме неће имати нову хаљину и накит и уздишући каже ДА.
-А да ли бисте за1 фунту?
-Шта ви мислилте, ко сам ја?
-Ко сте, то сад знамо, још да се договоримо око цене, одговорио је Твен!
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Čet 23 Nov - 20:23

Године 1833. Петар II Петровић Његош примљен је у двор руског цара Николаја у Петрограду. Када је руски цар угледао високог, кршног и младог црногорског монаха, изненађен, а и сам висок, он тада рече Његошу: „Па ви сте виши од мене!“
Његош му на то одговори сљедећим ријечима: „Само је Господ Бог виши од руског цара!“
Захваљујући Његошевој сналажљивости и досјетљивости, Црна Гора је касније у многоме уживала част руских привилегија.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Čet 23 Nov - 20:23

Писањем се стичу и слава и хонорари, прича Бранко Ћопић, али уверио сам се да је и то пролазно.
Налазио сам се у Сплиту када сам предложен за редовног члана Српске академије наука. Одмах сам сео у авион и пошао за Београд да сазнам резултате гласања.
Одједном, авион се у ваздуху запалио. Уплашен, погледао сам доле да одмерим висину и тада приметим једног сељака како спокојно јаше магарца.
Није чуо кад сам му викнуо:
„Дај ти мени то магаре, а ја ћу теби чланство у Академији...“
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Čet 23 Nov - 20:23


У једној скадарлиској кафани хвали се „новопечени“ газда Стевану Сремцу:
- Кад сам почео послове, нисам имао ни динар капитала, само своју интелигенцију.
- Онда сте заиста почели са малим капиталом - примети Сремац.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Čet 23 Nov - 20:23

Јован Дучић је, као дипломата, често долазио у Београд и одседао у хотелу. Једном га пријатељ упита
„Дука, што стално одседаш по хотелима, кад можеш у Београду себи да купиш кућу?”
А песник одговори:
„Шта ће ми кућа, у Београду ћу добити улицу”.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Čet 23 Nov - 20:24

Почетком деведесетих, прошлог века, када је у Београду било актуелно мењање имена улица, улази песник Пера Пајић у Српску књижевну задругу и каже:
„Остадосмо ми без улице у Београду”.
Милорад Ђурић га теши речима:
„Шта тебе брига, тебе чека улица у Ваљеву”, а Драган Лакићевић дода:
„Па после можеш да даш оглас у новинама: мењам велику улицу у Ваљеву – за мању у Београду”.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Čet 23 Nov - 20:24

Момо Капор је избачен из две школе.
Када су га избацили из Треће мушке гимазије у Београду, његов отац Гојко га је пребацио у Сарајево, у Прву мушку гимназију - где је седео у истој клупи као и Иво Андрић.
Како Момо пише у свом аутобиографском делу „Исповести“ - био је најгори ђак у читавој гимназији, толико лош да су га избацили у седмом разреду на годину дана из свих школа у Југославији.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Čet 23 Nov - 20:24

Током бомбардовања Сарајева, априла 1941. године,мајка Моме Капора - Бојана је погинула, заштитивши телом четворогодишњег Мому и тако га спасила сигурне смрти.
Тада је погинуло 40 људи, који су боравили у тој кући, чак и мало маче које је мали Момо држао у рукама.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Čet 23 Nov - 20:25

Милош Црњански је био у дипломатској служби у Берлину и Риму. По избијању Другог светског рата евакуисан је из Рима и преко Мадрида и Лисабона, августа 1941. одлази у Лондон.
Као противник Тита и комунистичке идеологије остаје у Лондону и живи у емиграцији. У Југославију се вратио тек 1965. године.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Pet 15 Dec - 19:08

24 knjige koje je voleo Gabrijel Garsija Markes

Kolumbijski nobelovac, Gabrijel Garsija Markes, autor je dela koja se danas nalaze na listama omiljenih, ali i najboljih svih vremena prema glasovima kako publike tako i kritičara i samih pisaca. On sam izdvojio je neke naslove koji su ostavili najveći uticaj na njega, i kako možemo videti u izvodima iz njegovih tekstova, formirali ga i kao čoveka i kao autora, pa se nije ustručavao da im oda počast mestom na svojoj listi najznačajnijih dela koja je pročitao i iz kojih je učio.

1. Čarobni breg, Tomas Man
GROMOGLASAN USPEH ROMANA ČAROBNI BREG TOMASA MANA REZULTIRAO JE INTERVENISANJEM REKTORA KAKO NE BISMO TOKOM CELIH NOĆI OSTAJALI BUDNI ČEKAJUĆI DA SE HANS KASTORP I KLAVDIJA ŠOŠA POLJUBE. BILO JE TU I NEVIĐENE NAPETOSTI U SVIMA NAMA KOJI SMO SEDELI NA SVOJIM KREVETIMA KAKO NE BISMO PROPUSTILI NIJEDNU REČ SASVIM NEOBIČNIH FILOZOFSKIH DUELA IZMEĐU NAFTE I NJEGOVOG PRIJATELJA SETEMBRINIJA. ČITANJE JE TE NOĆI POTRAJALO VIŠE OD ČITAVOG SATA I BILO JE POZDRAVLJENO SALVOM APLAUZA.

2. Čovek sa gvozdenom maskom, Aleksandar Dima
3. Uliks, Džejms Džojs
JEDNOG DANA HORHE ALVARO ESPINOSA, STUDENT PRAVA KOJI ME JE NAUČIO KAKO DA ČITAM BIBLIJU I ZBOG KOGA SAM NAPAMET ZNAO IMENA SVIH JOVOVIH PRIJATELJA, STAVIO JE NA STO PREDIVNU KNJIGU I REKAO SA AUTORITETOM JEDNOG BIŠOPA:

OVO JE NOVA BIBLIJA.

NARAVNO, U PITANJU JE BIO ULIKS DŽEJMSA DŽOJSA, KOJU SAM ČITAO U NALETIMA, U DELOVIMA, NA MAHOVE, SVE DOK NISAM IZGUBIO SVAKO STRPLJENJE. BILA JE TO MLADALAČKA NEMARNOST. GODINAMA KASNIJE, KAO PITOMI MOMAK, POSTAVIO SAM SEBI ZADATAK DA PROČITAM ULIKSA JOŠ JEDNOM I SASVIM OZBILJNO I TO NIJE ONDA BILO SAMO OTKRIĆE PRAVOG SVETA ZA KOJI NISAM NI NAGAĐAO DA SE NALAZI U MENI VEĆ JE BILA I NEPROCENJIVA TEHNIČKA POMOĆ U OSLOBAĐANJU JEZIKA, RUKOVANJU VREMENOM I STRUKTUIRANJU MOJIH KNJIGA.

4. Buka i bes, Vilijam Fokner
POSTAO SAM SVESTAN DA JE MOJA AVANTURA SA ČITANJEM ULIKSA U DOBA KADA SAM IMAO 20 GODINA I NEŠTO KASNIJE BUKE I BESA BILA MLADALAČKA ODVAŽNOST, I ODLUČIO SAM DA IH PONOVO PROČITAM SA MANJE PRISTRASNIM OKOM. KAO REZULTAT, MNOGO TOGA ŠTO SE ČINILO PEDANTNIM I HERMETIČNIM KOD DŽOJSA I FOKNERA, OTKRILO SE PREDA MNOM U UŽASNOJ LEPOTI I JEDNOSTAVNOSTI.

5. Dok ležah na samrti, Vilijam Fokner
6. Divlje palme, Vilijam Fokner
markes omiljene knjige

7. Kralj Edip, Sofokle
PRE NEGO ŠTO MI JE REKAO ZBOGOM, UZEO JE KNJIGU U KOŽNOM POVEZU IZ BIBLIOTEKE I URUČIO MI JE SA DOZOM SVEČANOSTI. MOŽEŠ POSTATI DOBAR PISAC, REKAO MI JE, ALI NIKADA NEĆEŠ POSTATI VRLO DOBAR AKO NE POZNAJEŠ GRČKE KLASIKE. TA KNJIGA BILA SU SABRANA DELA SOFOKLA. OD TOG MOMENTA GUSTAVO JE POSTAO JEDNA OD ODLUČUJUĆIH OSOBA U MOM ŽIVOTU, JR SE KRALJ EDIP OTKRIO PREDA MNOM NA PRVO ČITANJE KAO SAVRŠENO DELO.

8. Kuća sa sedam zabata, Natanijel Hotorn
9. Čiča Tomina koliba, Harijeta Bičer Stou
10. Mobi Dik, Herman Melvil
11. Sinovi i ljubavnici, D.H. Lorens
12. Priče iz 1001 noći
ČAK SAM SE USUĐIVAO DA ZAMIŠLJAM DA SU SE ČUDA O KOJIMA PRIČA ŠEHEREZADA ZAISTA DOGODILA U NJENO VREME, I PRESTALA DA SE DEŠAVAJU ZBOG NEVERICE I REALISTIČNOG KUKAVIČLUKA NAREDNIH GENERACIJA. IZ ISTOG RAZLOGA, DELOVAL JE NEMOGUĆIM DA NEKO IZ NAŠE GENERACIJE PONOVO VERUJE DA MOŽETE LETETI PREKO GRADOVA I PLANINA NA NA ĆILIMU, ILI DA ROB MOŽE ŽIVETI 200 GODINA U BOCI PO KAZNI SVE DOK AUTOR PRIČE NE UBEDI ČITAOCA DA U NJU POVERUJE.

13. Preobražaj, Franc Kafka
NIKADA POSLE NISAM ZASPAO SA STARIM SPOKOJEM. KNJIGA JE ODREDILA NOVI PRAVAC MOG ŽIVOTA OD PRVOG REDA, DANAS JEDNOG OD NAJČUVENIJIH U SVETSKOJ LITERATURI: KAD SE GREGOR SAMSA JEDNOG JUTRA PRENUO IZ NEMIRNIH SNOVA, UGLEDAO JE SEBE U POSTELJI PRETVORENOG U OGROMNU BUBU. SHVATIO SAM DA SE OVDE NE RADI O SAOPŠTAVANJU ČINJENICA; DOVOLJNO JE BILO DA AUTOR NEŠTO NAPIŠE PA DA TO OSTANE ISTINA, BEZ DRUGOG DOKAZA OSIM SNAGE NJEGOVOG TALENTA I AUTORITETA NJEGOVOG GLASA. TO JE BILA ONA ISTA ŠEHEREZADA, NE U SVOM HILJADUGODIŠNJEM SVETU GDE JE SVE MOGUĆE, VEĆ U DRUGOM NEPOPRAVLJIVOM SVETU GDE JE SVE VEĆ BILO IZGUBLJENO. KADA SAM ZAVRŠIO SA ČITANJEM PREOBRAŽAJA OSETIO SAM NEODOLJIVU ŽELJU DA I SAM ŽIVIM U TOM NEPOZNATOM RAJU.

14. Alef i druge priče, Horhe Luis Borhes
15. Sabrane priče, Ernest Hemingvej
16. Kontrapunkt, Oldos Haksli
17. O miševima i ljudima, Džon Stajnbek
18. Plodovi gneva, Džon Stajnbek
19. Duvanski put, Erskin Koldvel
20. Priče, Ketrin Mensfild
21. Menhetn Transfer, Džon Dos Pasos
22. Portret Dženi, Robert Natan
23. Orlando, Virdžinija Vulf
24. Gospođa Dalovej, Virdžinija Vulf
Prilagodio: Dušan Stojanović
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Pet 15 Dec - 19:11

Najpoznatiji umetnici koji su hteli da unište svoja dela

Oni koji su odlučili da između svoje smrti ili smrti svog dela izaberu ovo drugo oduvek su, kao i umetnici samoubice, privlačili pažnju.

Ostaje bez odgovora pitanje da li su vrednija zapaljena dela od neizgovorenih reči, spaljenih ceduljica iz kafane u kojoj sede obični ljudi. Ili je u pitanju samo ljubav prema večitom traganju i lovljenju smisla.

Kafkina dela spasena zahvaljujući prijatelju
Franc Kafka je svoja pojedina dela zapalio. O njima se zaista malo zna, ali se zahvaljujući njegovom najboljem prijatelju Maksu Brodu, o onima što ih je slična sudbina čekala, do danas čulo. Izdate i neizdate priče, romane, dnevnike, Kafka je ostavio svom najboljem prijatelju sa posvetom:

Najdraži Max, moj poslednji zahtev: Sve što ostavim za sobom… u obliku dnevnika, rukopisa, pisama (mojih i tuđih) skica i tako dalje, ima da bude spaljeno i nepročitano.

Imalo je u Broda izgleda dovoljno razuma, pa je odlučio da ne posluša prijatelja, prekrši testament i doprinese svetskoj književnosti, izdajući u periodu od 1925. do 1935. sve što mu je Franc ostavio. Bežeći od raspomamljenih čeljusti nacizma, Brod je sa sobom u Palestinu poneo kovčeg sa papirima koji nisu bili spremni za izdavače.

Kafkina poslednja ljubav, Dora Diamant, sačuvala je 20 notesa i 35 pisama koje je kasnije konfiskovao Gestapo. Biografi deo tih spisa i danas traže.

Ukoliko i želimo da zahvalimo nekome što su nas vek kasnije sačekali Zamak, Amerika kao i, po mnogima, roman epohe – Proces, to bi svakako trebalo da bude Brod Maks.

Nedovršena labudova pesma Vladimira Nabokova
Dok je 1977. u bolnici, već bolestan i nemoćan, Nabokov pokušavao da završi svoje delo Laurin original, s druge strane opraštao se od dela, predvidevši mu nezavršenu sudbinu.



Autor vanvremenske Lolite, kao što je i očekivao, nije uspeo da privede kraju Laurin original, pa je sinu u legat ostavio samo želju da taj rukopis uništi. No, ipak, sin Vladimira Nabokova odlučio je da 30 godina nakon smrti oca ovaj rukopis objavi. Nakon višegodišnjeg promišljanja da li da ispuni poslednju očevu želju, ili da generacije koje dolaze oplemeni još jednim umetničkim delom, Dmitri se odlučio da ugodi živima.

Slikarska razočaranja Kloda Monea
Klod Mone
Klod Mone
Ekscentričnost je vrlo često prateći vagon lokomotive koju nazivamo umetnost. Unutrašnji slom, nezadovoljstvo delom, a donekle i sukob sa sopstvenim egom, dovodi katkad do onoga što se desilo velikom slikaru Klodu Moneu 1908. godine.

Naime, nakon što je godinama pripremao izložbu slika rađenih posebnom tehnikom, sa dosta vodenih površina u izrazu, Mone je posustao pred najezdom unutrašnjih sila. Kako je Jesenjin svojevremeno govorio da je za upoznavanje sebe potrebno razgovarati sa smrću samom, mnogi su se umetnici odlučivali na potez da makar razgovaraju sa smrću dela.

Umesto otvaranja izložbe, Mone je uzeo nož i četku i doslovce razbucao 15 svojih slika.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Ned 24 Dec - 13:48

-Na ulicama mnogi prolaznici su se zaustavljali, glasno
izgovarajući: „Gle, Branko Ćopić! Eno Branko! Pogledajte,
ono je Branko Ćopić!“ To ga je nerviralo. Jednom čak nije
mogao da se uzdrži, već jednoj sredovečnoj ženi
ljutito uzvratio: „Pa sta ako je Ćopić, nije medjed!“
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Ned 24 Dec - 13:49

- U nekom društvu u kome je bio i Radoje Domanović govorilo se o tome kako je divna stvar kad neko zna strane jezike. neko iz društva reče:
- Koliko jezika znaš - toliko vrediš.
Radoje ironično dodade:
- Ono, jest, tako je. samo ne valja kad je neko budala, pa je budala na nekoliko jezika!
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Ned 24 Dec - 13:49

–Džordž Bernard Šo, koji je bio jako mršav, i pisac
Džilbert Česterston, koji je bio neobično debeo čovjek,
svakom prilikom su izazivali jedan drugoga. Jednog dana
reče debeli Česterston mršavku:
– Kad god Vas čovek pogleda pomislio bi da u ovoj zemlji vlada glad!
– A kad čovek pogleda Vas, pomislio bi da ste za to krivi VI! – uzvrati Šo.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Ned 24 Dec - 13:49


Jovan Dučić je, kao diplomata, često dolazio u Beograd i odsedao u hotelu. Jedno ga prijatelj upita:
-"Duka, što stalno odsedaš po hotelima, kad možeš u Beogradu sebi da kupiš kuću"?
A pesnik odgovori:
-"Šta će mi kuća, u Beogradu ću dobiti ulicu."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Ned 24 Dec - 13:50

Proslavljao se u Sarajevu jubilej.I to ne mali : 75 godina postojanja
tamošnje, sarajevske gimnazije.U prvom redu najstariji đaci, a među
njima i Ivo Andrić. Svečana akademija je, kako je to uobičajeno, počela
referatom direktora koji je pominjao sve značajnije đake ove škole i koliko
su godina u njoj učili.
Direktor pročita :
-Ivo Andrić…osam godina…
-E nije, nego devet – ispravi ga poluglasno Ivo Andrić, misleći na onu godinu
u kojoj je ponovio razred.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Ned 24 Dec - 13:50

Kažu da je Gete imao izvanredno pamćenje. Jednom prilikom ga je sreo
neki prolaznik i upitao koje mu je omiljeno jelo. Gete je odgovorio:"Jaja".
Nakon godinu dana, isti taj prolaznik ponovo sreće Getea i upita:
- “A sa čime?”
- "Sa solju", odgovori Gete.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   

Nazad na vrh Ići dole
 
Zanimljivosti o piscima
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Књижевност - занимљивости
» Zanimljivosti iz sveta fudbala
» Zanimljivosti iz tenisa
» Zanimljivosti iz astronomije
» Zanimljivosti iz hemije
Strana 15 od 17Idi na stranu : Prethodni  1 ... 9 ... 14, 15, 16, 17  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-