Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Zanimljivosti o piscima

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 6 ... 8, 9, 10 ... 15  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Pon 4 Maj - 9:16

-Jedini dramski pisac koji je umro glumeći svog junaka je Molijer. U komediji “ Uobraženi bolesnik“ , on je umro na sceni igrajući uobraženog bolesnika.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Pon 4 Maj - 9:18

Truman Kapoti sa pet godina je imao  koeficijent inteligencije 215 , najviše u istoriju škole za koju se testirao.U jednoj minuti imao je 50 opažanja , dok su druga deca imala samo 5. On je čitao u proseku 5 knjiga nedeljno.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Uto 12 Maj - 9:16

Knjiga pisana krvlju - "Memoari" Anri Latida


Latidovo pismo iz zatvora Vinsen,
pisano krvlju na lanenoj krpi
Francuz Žan Anri Latid (Jean Henri Latude, 1725-1807) u svojim "Memoarima", objavljenim 1787. godine pod naslovom: "Razgolićeni despotizam, ili Uspomene Anri Maser de la Tida, trideset pet godina utamničenog u različitim državnim zatvorima", zapisao je i sledeće:
"Odlučio sam da pravim beleške, ali nisam imao ni mastilo ni papir. Da bih dobio zamenu za papir, uzeo sam sredinu hleba i dugo je gnječio rukama, zatim je razmekšao pljuvačkom i izravnao. Napravio sam male kvadrate od oko 15 cm, a debele oko pola centimetra. Kao pero upotrebi sam trouglaste kosti šarana. One su široke i jake i, kad se raseku, mogu dobro da posluže kao pero. Nisam imao mastilo, pa sam odlučio da koristim sopstvenu krv. Izvukao sam konac iz košulje i zavezao ga čvrsto oko donjeg dela palca, da bi gornji deo otekao. Zatim bih se ubo. Ali, svaki put bi kanulo samo nekoliko kapi krvi, pa sam bio prisiljen da  to neprestano ponavljam. Svi prsti su mi uskoro bili izranjavljeni, oticali su i strahovito boleli. Osim toga, krv se brzo zgrušavala, i zato sam je mešao sa vodom."




Izvor: Zvonimir Kulundžić, Put do knjige








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Čet 14 Maj - 15:55

Šerlok Holms: Otkrivena nova priča

Posle 80 godina



Posle 80 godina pronađena je još jedna originalna priča o Šerloku Holmsu.

Škotski istoričar Walter Elliot je pronašao priču od 1300 reči o čuvenom detektivu koju je napisao Artur Konan Dojl.

Elliot je inače pre pola veka od prijatelja dobio pamflet od 48 strana. A onda je sasvim zaboravio na njega skoro pedesetak godina da bi tek nedavno shvatio da poseduje neobjavljenu i do sada nepoznatu priču.

Tako da posle 80 godina možete da pročitate nešto novo iz orignalne kuhinje kultnog autora.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Čet 14 Maj - 16:01

20 neverovatnih činjenica o knjigama

Za koje sigurno nikada niste čuli


1. Vladimir Nabokov je Lolitu napisao na papirićima dok je putovao po Americi i skupljao leptire.

2. A njegova žena Vera ga je potom sprečila da spali rukopis.

3. 50 nijansi: Siva je najprodavanija knjiga u Britaniji svih vremena.

4. Pre nego što je napisao Da Vinčijev Kod Dan Brown je bio pop muzičar.

5. Mobi Dik je u prvom izdanju odštampan bez epiloga, pošto je mašina za štampu zakazala.


6. Aleksandar Dima je zaposlio pisca iz senke da mu pomogne oko pisanja Tri musketara.

7. Franc Kafka je zamolio prijatelja da spali sva njegova dela. Proces, Zamak i Amerika su odštampani protiv njegove volje.


8. Alisa u Zemlji čuda je bila zabranjena u Kini zbog životinja koje govore.

9. Webster je 25 godina radio na prvom izdanju svog rečnika.


10. Malo je falilo da se Veliki Getsbi nazove - Ispod crvene, bele i plave.

11. Šerlok Holms je najčešće prikazivan lik na filmu i televiziji IKADA.


12. Avanture Toma Sojera je prva knjiga napisana na pisaćoj mašini.

13. U Guliverovim putovanjima su opisani sateliti planete Mars. I to nekih 100 godina pre nego što su to potvrdili astronomi.


14. Čarls Dikins je Božićnu priču napisao za samo 6 nedelja.

15. Gordost i predrasude su originalno nazvane - Prve impresije.


16. Robinzon Kruso je prva engleska novela ikada napisana.

17. Šekspir je poznat po smišljanju reči. Recimo njegove su: trač, advertajzing, šampion, zavisnost i mnoge druge.


18. Džoker je trebalo da bude ubijen u prvom izdanju stripa Betmen.

19. Markes nikada nije dozvolio da Sto godina samoće postane film.


20. Prva rukom pisana Biblija (posle otkrića štamparske prese) je koštala 8 miliona dolara i trebalo je 12 godina da bude završena.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Sub 6 Jun - 10:30

Truman Kapotisa pet godina je imao  koeficijent inteligencije 215 , najviše u istoriju škole za koju se testirao. U jednoj minuti imao je 50 opažanja , dok su druga deca imala samo 5. On je čitao u proseku 5 knjiga nedeljno.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Sub 6 Jun - 10:31

Bajron je imao 250 ljubavnih afera u Veneciji tokom samo jedne godine.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Sub 6 Jun - 10:33

Dikensov hobi bio je hipnoza. On je redovno pokušavao da svoju suprugu izleči od insomnije.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Sub 4 Jul - 11:49

ISTINA O NAJVEĆEM PESNIKU 20. VEKA: Nerudina romansa je dokaz da se vredi boriti
Buntovnik, večiti dečak, borac za pravdu i istinu, zaljubljenik u ljubav, život, slobodu, kosmopolita, ali i ženskaroš - Pablo Neruda ostavo je neizbrisiv trag u poeziji 20. veka oplemenivši je i učinivši malo poletnijom, malo srećnijom, malo "življom" i daleko optimističnijom. Legendarni Čileanac bio je pesnik ljubavi, ljubavi koja ima krila, ljubavi sa srećnim krajem, ljubavi koja nas budi i tera na velika dela.
Kada pomislite na poeziju koja slavi ljubav, onakvu kakvu bismo svi voleli da imamo, ne možete da se ne setite Nerude. Njegove reči otvaraju srce i dušu, uče nas da je ljubav iskra života, neprolazno čudo koje prožima čitavo naše biće, zbog koje plačemo, skačemo, smejemo se, pevamo, dodirujemo zvezde i ostajemo noću budni... I sam Neruda živeo je takve ljubavi - velike, strasne, nemirne i burne, često kratkotrajne i prolazne, a samo jednom večnu i do smrti. 
 
O čuvenom Nobelovcu znamo mnogo - bio je ostrašćeni političar, odličan diplomata i  senator, a istina i pravda koju je na tim funkcijama propagirao i zalagao koštale su ga mirnog i stabilnog života - progonjen od strane režima azil je zatražio u susednoj Argentini. Ipak o Nerudinoj intimi i romansama, koje su zapravo inspirisale čitavo njegovo stvaralaštvo, znamo veoma malo. Zato, danas, uplovite u romantičnu priču o najvećoj ljubavi ovog pesnika koja je trajala gotovo četvrt veka, do kraja njegovog života, a koja dokazuje da istinska osećanja ne biraju vreme, godine i mesto, kao i da mogu da se sačuvaju i podnesu prepreke, bol i trzavice.
 
Matilde Urutije bila je treća i poslednja supruga Pabla Nerude, njegova životna saputnica tokom 22 godine, njegova saveznica, saradnica, najbolja prijateljica i nepresušna inspiracija. Matilde? Matilde je bila fascinantna žena kojoj se Neruda divio od trenutka kada je prvi put video njenu vatreno-crvenu kosu na koncertu na kom je pevala i koju je obožavao bez zadrške. Obožavao toliko da joj je posvetio jednu od najdirljivijih zbirki pesama u istoriji - "100 soneta o ljubavi"
 


Ako ste pomislili da neko ko piše tako snažno, ko dočarava plime ljubavi na najbolji način, čije su emocije duboke i "ludačke" ne može da bude nitkov, niste u pravu. Neruda je bio čovek ljubavi, gajio je kult žena, voleo ih i divio im se, te su brojne avanture činile njegov život, čak i kada je bio u zvaničnom braku. Tako mu se desila i Matilde - trebalo je da bude samo još jedna ljubavnica u nizu... Ali, sudbina i strelice ljubavi učinili su svoje.
 
Počeci njihove ljubavi vezuju se za romantično i skriveno morsko mesto Atlantida u Urugvaju, gde su oni udarili "temelje" svojoj velikoj romansi. Drvena kućica na plaži, orkužena mirisnim borovima, pripadala je Nerudinom prijatelju koji je bio jedan od retkih upućenih u ovu vezu. Oni su danima plivali, smejali se, čitali poeziju, pričali, i dok je Matilde spremala večeru, Neruda je pripremao i služio im aperitive. Potom, ona bi dekorisala sto neobičnim stvarčicama koje bi tokom dana pronalazila na plaži. Zaljubljeni par skupljao je i cvetove, koje bi odlagali u svesku sa Nerudinom poezijom - na kraju su taj spomenar i "spomenik" njihove ljubavi poklonili u znak zahvalnosti prijatelju koji im je pružio to utočište. 
 
Afera se pretvorila u ozbiljnu i trajnu vezu, a Pablo i Matilde izgradili su "gnezdo" u kom su zajedno živeli njegovoj tadašnjoj supruzi ispred nosa. Konačno, godinama kasnije, Neruda se razveo i odveo Matilde pred oltar. 
 
U svojim memoarima, ona je priznala da je upravo "atmosfera greha" podstakla njihovu ljubav i učinila da se ona ne ugasi. 
 
- Taj ukus greha, to laganje, skrivanje, bežanje - bio je najveći podsticaj našojj ljubavi. Ti tajni pogledi, saučesništvo u svakoj minuti jeste nešto zbog čega je naša želja da budemo zajedno stalno rasla. Želja nas je izjedala, i uveravala u to da ne možemo da živimo odvojeno - napisala je Matilde.
 
Nerudino pismo Matildi
 
Kao uvod u "100 ljubavnih soneta" Neruda je priložio pismo svojoj obožavanoj supruzi, puno metafora i ličnih utisaka, ali ipak moćno, bogato strastima, uspomenama, protkano snažnim romantičnim nabojem i dubokim emocijama.
 
Za moju voljenu ženu
 
Patio sam dok sam pisao ove sonete bez imena, boleli su me i činili tužnim, ali sreća koju osećam dok ti ih nudim je velika kao savana. Kada sam sebi dao ovaj zadatak, znao sam pravac ovih soneta, sa elegantnim diskriminišućim ukusuom, pesnici su se uvek trudili da njihove rime zvuče kao srebro, kristal ili topovska paljba. Ali sa velikom poniznošću napravio sam ove sonete od drveta, dao sam im zvuk te neprozirne čvrste supstance, i to je način na koji ti treba da ih čuješ. Šetajući šumom ili plažom, pored skrivenih jezera, na predelima posutim pepelom, ti i ja smo pokupili komade čiste kore, komade drveta koji su dolazili sa svakim talasom, sa svakom promenom vremena. Od takvih mekanih relikvija džepnom sekirom sagradio sam ove gomilje ljubavi, i sagradio sam male kuće, tako da tvoje oči, kojje ja obožavama i kojima pevam, mogu da žive u njima.. Sada kada sam otkrio temelje moje ljubavi, predajem ovaj vek tebi - drvene sonate koje se uzdižu samo zato što im ti daješ život. 
 
Prvi sonet
 
Matildo, ime od biljke, kamena ili vina,
od svega što se rađa iz zemlje i traje,
reci u čijem rastu sviće,
u čijem letu planu svetlo limunova.

U tom imenu plove brodovi od drveta
okruženi rojem vatre morske modrine,
i ova slova su voda neke reke
koja utiče u moje zakrčeno srce.

O ime otkriveno ispod puzavice
kao da su vrata nepoznatog tunela
što se s mirisom sveta spaja!

O, osvoji me svojim vrelim ustima,
istraži me, ako želiš, svojim noćnim očima,
ali me pusti da plovim i spavam u tvome imenu.
 
Matilde je Nerudi opraštala sve grehe, sitne i krupne, a kada to i nije mogla - ona mu je priređivala male, "slatke" osvete. Njena ljubav bila je iznad svega, iznad prolaznih avantura, iznad sitnih razmirica, iznad političkih obračuna... Kada je poeta imao aferu sa svojom nećakom, Matilde je, umesto da ga ostavi, glasala protiv njegovog kandidata na političkim izborima. To je bio njen način da mu uzvrati udarac. 
 
Kada je 1973. njen Pablo, njen vitalni, razigrani, nestrpljivi čovek, umro, ona je ostala uz njegovo telo dugo, dugo, gorko plačući i ne mogavši da ga ne dodiruje. Zaspala je pored hladnog Nerude, i čak u snu držala ga je za ruku.
 
Ona je svoje dane i godine provedene sa legendarnim Čileancim pretočila u memoare "Moj život sa Nerudom", donoseći duhovitu, toplu i na trenutke srceparajuću priču koja je zapravo najbolja biografija ovog čoveka uvek gladnog života i ljubavi. 
 
Pesma za Matilde
 
Danas, posvećujem ovo tebi, ti si tako duga
kao telo Čilea, delikatna
kao cvet anisa
i svaka stabljika je svedok
naših neizbrisivih proleća:
Koji dan je danas? Tvoj dan.
A sutra je juče, i još ne prolazi,
ali dan nikada ne može da isklizne iz tvojih ruku:
ti čuvaš sunce, zemlju, ljubičice
u tvojoj senci dok spavaš
I na taj način, svako jutro
ti udišeš meni život. 








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Čet 23 Jul - 11:11

Mesto večnog počinka Nikosa Kazantzakisa (Νίκος Καζαντζάκης)


" Najjednostavniji sam čovek što postoji, ali  kada čujem Krik, ne prihvatam to da ga nemima i mucavima pretvorim u "slabašni glasić". Jer nikome se ne želim svideti, ni imati učenike, ni biti učenik.
Na ovaj svet sam došao na nekoliko sekundi i želim da kriknem i odem.
Ništa drugo... "
Nikos Kazantzakis - široj publici poznat kao pisac romana Grk Zorba i Poslednje Hristovo iskušenje.

Nikos Kazantzakis 
Grob Nikosa Kazantzakisa na Martinego bastionu - Nikos  Kazandzakis Tomb

Nikos Kazantzakis književnik i filozof (dodala bih i svetski putnik) rođen i sahranjen u Irakliu (Heraklion) i jedna za mene od najinteresantnijih i duhovno najbogatijih ličnosti sa čijim sam se radom upoznala. Poseta ovom mestu je za mene hodočašće.
Jednostavnost mesta i obeležja samo ističe veličinu Kazantzakisovog duha. 

Epitaf na mestu na kome počiva:
Ne nadam se ničemu. Ne bojim se ničega. Ja sam slobodan.
Δεν ελπίζω τίποτα. Δε φοβάμαι τίποτα. Είμαι λέφτερος.
Čita se: Den elpizo tipoita. De fovame tipota. Ime lefteros.
Ne nadam se ničemu. Ne bojim se ničega. Ja sam slobodan.
Duboke, snažne i jednostavne nagone putnika da sedne ispod drveta, sluša tišinu dok pogled luta po pučini i promisli ...
(Često dolazim ovde i upijam ogromnu pozitivnu energiju kojom ovo mesto zrači i tera na razmišljanje.)
Mesto večnog počinka Nikosa Kazantzakisa (Νίκος Καζαντζάκης)
Velikan grčke i svetske  književnosti, je sahranjen na jednom od bastiona zida mletačke tvrđave u Irakliu, jer su predstavnici crkve nisu odobrili njegovu sahranu na groblju, zbog Kazantzakisovog kritičkog stava prema crkvi kao instituciji, veri i konstantnom preispitivanju stavova (Hrišćanstva, Budizma, Marsizma ...) u svojim delima.
Martinego bastion : Pogled na Iraklio (Heraklion) i crkvu Agios Minas 
Nikos Kazantzakis, grčki: Νίκος Καζαντζάκης  (1883 Heraklion -1957 Freiburg) je jedan od najvažnijih grčkih pisaca i filozofa 20.veka. Njegov rad uključuje eseje, romane, poeziju, putopise i prevode klasičnim delima poput Danteove Božanstvene komedije i Geteovog Fausta. Tema njegovih romana su najčešće istorija, kultura Grčke i tajanstveni odnos između čoveka i Boga. Izdvojila bih veoma inspirtaivne, interesantne putopise.
Kazantzakis je bio nominovan za Nobelovu nagradu iz književnosti 1957, ali je jednim glasom više Nobelovu nagradu tada dobio Albert Kami, koji je izjavio da " Kazantzakis zalužuje ovu čast "hiljadu puta više" nego on (Kami).
Svetsku slavu je stekao nakon smrti 1964. nakon što je Majkl Kakojanis (Michael Cacoyannis) režirao film  Grk Zorba (Zorba the Greek)  po istoimenom romanu Nikosa Kazandzakisa izdatom 1948. 
Godine 1988. Martin Skorsese (Martin Scorsese) je režirai kontroverzni film Posljednje Kristovo iskušenje (Last Temptation of Christ), po ništa menje kontroverznoj Kazantzakisovoj knjizi izdatoj 1955 i zabranjenoj od strane Rimokatoličke crkve.
Ova knjiga je bila i razlog njegovog progona od strane Grčke pravostalvne crkve.
Nikos Kazantzakis sa knjigom . Moja omiljena fotografija Nikosa.
 
Crkva je zabranila sahranu piščevih ostataka na groblju. Njegovo telo je donešeno u Iraklion, njegov rodni grad i služena je velika pogrebna liturgija u crkvi Agios Minas uz prisustvo arhiepiskopa Eugenos-a i 17 sveštenika, ali pri činu spuštanja ostataka u grobnicu bilo je zabranjeno sveštenicima da učestvuju. 
Međutim, jedan je ipak prisustvovao i tom činu. Kasnije je ražalovan i kažnjen. 
Videla sam fotografiju sveštenika na sahrani i uporno pokušavam da je ponovo pronađem (jer je nisam sačuvala u računaru).
Poslednji pozdrav pisu ispred crkve Agios Minas u Iraklionu.
 
Grob Nikosa Kazantzakisa.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Uto 28 Jul - 9:38

Док је трајао књижевни караван по Херцеговини, Густав Крклец сазна да је Десанка Максимовић опет сломила ногу и да се налази у Игалу на лечењу. Предложи књижевној братији да Десанки пошаљу телеграм:
Citat :
„Драга Десанка, мораш, коначно, схватити, да ниси стонога.”









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30428

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Sub 15 Avg - 23:36

Čarls Dikens  je u svom domu imao tajna vrata u obliku police za knjige.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30428

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Sub 15 Avg - 23:37

Ernest Hemingvej je preživeo četiri automobilske nesreće i dve avionske
(uzastopnim danima). Takođe je preživeo i niz raznih bolesti : rak kože, malariju,
dijabetes, heapatitis…a sopstveni život je prekratio svojom rukom; 1961. godine
u svojoj šesdeset i prvoj godinu ubio se svojom omiljenom puškom.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30428

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Sub 15 Avg - 23:39

Vladimir Nabokov  je Lolitu napisao na papirićima dok je putovao po Americi i
sakupljao leptire.









“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Uto 1 Sep - 9:36

Martha Gellhorn i Ernest Hemingway
Hemingway je 'sudbonosno da' izgovorio čak četiri puta, a imao je afere tokom svih brakova. Njegov krhki ego slomila je treća izabranica Martha, koja se pokazala kao najizazovnija za njega, budući da nije htela da odbaci svoju uspešnu karijeru novinarke i ratne reporterke kako bi preuzela ulogu tradicionalne domaćice. Kada su Hemingweyjeva zameranja postala prenaporna, ona je prekinula njihov toksični odnos.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Uto 1 Sep - 9:37

Emily Dickinson i Otis Phillips Lord
Dickinson je pokazala svoju drugu stranu tokom veze s očevim prijateljem, sudijom vrhovnog suda u Masačusetsu. Otis je razmenio sa njom seriju ostrašćenih ljubavnih pisama nakon što je njegova supruga preminula 1877. Spisateljica je tada imala 47 godina. Kad ju je zaprosio i predložio da se presele zajedno u Salem, ona ga je bezosećajno odbila. Postoje pretpostavke da su napadi epilepsije književnice, odigrali ključnu ulogu u stopiranju dalje inicijative u vezi, budući da je želela da to ostane tajna. Lord je umro samo nekoliko meseci nakon prosidbe, čime je dramatično okončana njihova romansa.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Uto 1 Sep - 9:37

Ted Hughes i Sylvia Plath
Brak pisca Teda Hughesa i slavne pesnikinje i spisateljice Sylvije Plath završio se tragično. Priča o njihovoj vezi ostala je tema stalnih rasprava i nagađanja u književnim krugovima, posbeno Hughesov odnos prema autoričinom najistaknutijem delu 'Stakleno zvono' i ostalim zapisima koje je preuzeo nakon njene smrti. Brak je počeo ubrzano da truli i propada kad su se preselili na idilično seosko imanje u Devonu, gde su živeli s dvoje dece, ćerkom Fridom i sinom Nikolasom. Hughes se upustio u vezu s Assijom Wevill, koja je sa suprugom unajmila njihov stan u Londonu. Slomljenog srca, Plath je ostavila Hughesa, ali njena celoživotna borba s mentalnom bolešću tada se pojačala. Bitku je izgubila 1963., kad je počinila samoubistvo guranjem glave u pećnicu. Kontraverze su se nastavile nakon vesti da se Wevill takođe ubila 1969.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Uto 1 Sep - 9:38

Lord Byron i Lady Caroline Lamb
Najpoznatija kao žena koja je romantičnog pesnika opisala kao 'ludog, lošeg i opasnog', Caroline je započela vrlo javnu vezu s Byronom dok su bili u ranim dvadesetim godinama. Pesnik je okončao njihov odnos tako što je odlučio jednostavno da je ignoriše i ponaša kao da nikad nije ni postojala. Upravo zbog toga rasla je i jačala njena opsednutost njime. Kroz celi niz privatnih i javnih ispada, često kroz poetske nastupe, nastojala je da privuče Byronovu pažnju, a to je uključivalo i napad na njega nožem. Zatim je izbola sebe i poslala poštom Byronu svoje krvave stidne dlake. On je nastavio da se poigrava njenim razumom, pa je angažovao svoju novu ljubavnicu groficu Jane Elizabeth da odgovara na njena očajnička pisma i poslao joj njenu kosu, umesto svoje, koju je Caroline molila.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Uto 1 Sep - 9:38

T. S. Eliot i Vivienne Haigh-Wood
Pesnik je tokom mladosti bio na glasu srcolomca i poznato je da je izludeo nekoliko ljubavnica, ali njegov odnos s neurotičnom muzom Vivienne Haigh-Wood bio je najstresniji - za njega. 'Morao sam svakodnevno da se uveravam da je volim', napisao je kasnije Eliot kad se prisećao propalog braka. Iako je tolerisao njene česte psihičke i fizičke ispade, Viviennina preljuba s filozofom Bertrandom Russellom, naterala ga je da napusti suprugu. Razveli su se 1933., a pisac se potrudio da je u potpunosti isključi iz svog života. Vivienne je hospitalizovana u ustanovu za mentalno obolele 1938, nakon što je pronađena kako izgubljeno luta londonskim ulicama i raspituje se za Eliota, verujući da je obezglavljen. Ostala je u bolnici do kraja života.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30428

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Sub 7 Nov - 20:12

Pre nego što ga je sustigla slava knjige Lovac u žituDejvid Selindžer  je bio kontraobaveštajni oficir u Drugom svetskom ratu, i zbog kojeg je završio
u bolnici usled nagomilanog stresa. Tvrdili su da je ćerki rekao kako generacije
koje su kasnije stasavale i koje nemaju iskustvo rata ne mogu da podele njegovo osećanje koje je opisao na sledeći način: „…nikada se iz nozdrva neću osloboditi
mirisa spaljenih ljudskih tela“. Nakon ’65. se povukao iz javnog života i one koji
nisu poštovali njegovu volju jurio je puškom.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30428

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Sub 7 Nov - 20:13

Marsel Prust sam sebe je zatvarao u spavaću sobu obloženu plutom, kako bi neutralisao zvuke bučnog pariskog života.Poslednje tri godine života spavao
bi danju a pisao noću, imao samo jedan obrok dnevno i insistirao na besprekornoj čistoći sobe u kojoj je boravio. Oni koji su ga poznavali tvrdili su da je ličio na
kakvog pustinjaka koji nije planirao da napusti svoju pećinu.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30428

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Sub 7 Nov - 20:13

Žoze Saramago, jedan od najuticajnijih portugalskih pisaca završio je mašinbravarski zanat u Lisabonu, a kasnije se bacio na proučavanje literature van formalnih institucija. Nobela za književnost dobio je 1998. godine.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30428

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Sub 7 Nov - 20:14

Vilijam Šekspir – engleski pesnik i dramski pisac, jedan od najuticajnijih dramaturga u istoriji i tvorac „Romea i Julije“ ima samo nekoliko godina formalnog obrazovanja.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Čet 19 Nov - 11:48

ЖИВОТ ЈЕ БАЈКА – КАРЕН БЛИКСЕН
МOJA АФРИКА

„Уместо мене, ову награду требало је да добије онај предиван писац Исак Динесен”, рекао је Ернест Хемингвеј на додели Нобелове награде новембра 1954. године. Да се његова жеља остварила, награда би отишла у руке баронице која је своја чудесна дела издавала под мушким именом
Карен Бликсен рођена је 17. априла 1885. године у Данској, у добростојећој грађанској породици, под именом Карен Динесен. Године безбрижног детињства проводила је на Рунгстедлунду, имању из 16. века и то као очева кћи миљеница. А тада се десила трагедија, за њу равна издаји: кад је имала десет година, њен обожавани отац извршио је самоубиство. За свет је остала тајна зашто се овај успешан човек – официр, земљопоседник, политичар и писац – одлучио на такав корак, да ли из очаја због несрећне љубави, политичког неуспеха или због опаке болести, као што се причало. О Тане (како су Карен звали у детињству) и о још четворо деце наставиле су с пуно љубави и нежности да брину мајка, бака и тетка, али велики губитак осећао се у породици несмањеном јачином.
Карен је израсла у изузетну, необичну девојку која је много читала, писала драме и приче и маштала о смелим, великим делима. Жалила је што се није родила као мушкарац, јер би тада могла без осуде околине да води слободан живот без стега. Пошто је смисао човековог постојања препознала у уметности, одлучила је да је студира у Копенхагену, Паризу и Риму. Али судбина је хтела другачије – већ у младости Карен је уметност заменила правим животом, док је узвишене идеје, по сопственим речима, прокоцкала.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   Čet 19 Nov - 11:48

Тада се смртно заљубила у свог даљег рођака, а како није могла да прихвати чињеницу да јој љубав није узвраћена, запала је у депресију, праћену одбијањем хране и анорексијом. Гоњена осветом, 1914. године донела је необичну одлуку: удала се за барона Брора Бликсена, брата близанца своје велике љубави. Тако је из рачуна постала бароница Карен фон Бликсен. Пошто је с мужем делила једино пустоловни дух, напустили су Данску и отпутовали у источну Африку, у Кенију, с намером да држе плантажу кафе. Карен се припремала за борбу с разним невољама, али није могла ни да слути каква зла коб ће је задесити по доласку на Црни континент.Шехерезада кенијске саване

Већ у првој години брака сазнала је да је од неверног мужа добила ужасну болест – сифилис. Пошто није хтела да је људи сажаљевају, говорила је: „Вреди добити сифилис за титулу грофице.” С надом у оздрављење, окренула се откривању лепота Африке, у којој су је очарале чудесне ноћи, „шапат природе, дивљина, сафари, лов, тајанствени домороци…” Кад је склопила пријатељство са својим слугом Фарахом, добила је нови надимак, Таниа, и наставила да упознаје остале надничаре и њихову децу. Подучавала их је и лечила, како је знала и умела, а они су јој одговарали љубављу и поверењем и чак су је позивали на своје обредне свечаности.
Карен се 1921. године развела од мужа, али је остала на плантажи још десет година верујући да ће њен труд почети да даје резултате. Међутим, сам положај плантаже, која се налазила на две хиљаде метара надморске висине, није био погодан за гајење кафе, а уз то су се надовезивале године суше, слабих приноса, најезде скакаваца… Упркос болести, која је почела да оставља последице, није посустајала. У кући на фарми чувала је два хрта, роду, јато гусака, а чак је успела да припитоми и антилопе, које су јој сваког јутра долазиле до кућног прага. У томе је видела знак афричког пријатељства, што је убедило да је нашла дом.
Суочена с новчаним неприликама, које су се сваким даном све више умножавале, Карен је трагала за неким спасоносним решењем. У писму рођацима (касније објављеним под називом „Писма из Африке”) забележила је: „Почела сам да радим оно што ми, као породица, увек чинимо кад не знамо шта да радимо: да пишем књигу!” Писала је увече и пре подне, за трпезаријским столом, и тада је у машти одлазила у друга времена и пределе. И њени надничари схватили су да је то последњи покушај да се спаси фарма, па су је подржавали у раду. Карен је фарму, нажалост, изгубила, али је добила нешто много вредније – праву љубав.
Пошто је знала за Балзакову мисао да су велике љубави ретке као и ремек-дела, дала је све од себе да освоји и задржи афричког пустолова Дениса Финча Хатона. Показало се да јој је овај енглески војни пилот и племић на духовном плану равноправан и зато одличан саговорник. На фарму је долазио између два сафарија, а у кући је држао своје књиге и грамофон. Карен се трудила да у његовом друштву буде што занимљивија: правила је вечере током којих је, као Шехерезада, измишљала бескрајне приче у причи, које су наликовале узбудљивом лавиринту. Њену способност приповедања осећали су и домороци, који су је терали да их забавља речима: „Говори још, говори као киша.” Касније, кад је писањем почела да се бави професионално, себе је називала врачаром која држи конце судбине у својим причама.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o piscima   

Nazad na vrh Ići dole
 
Zanimljivosti o piscima
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Књижевност - занимљивости
» Zanimljivosti iz sveta fudbala
» Zanimljivosti iz tenisa
» Zanimljivosti iz astronomije
» Zanimljivosti iz hemije
Strana 9 od 15Idi na stranu : Prethodni  1 ... 6 ... 8, 9, 10 ... 15  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-